јануар 30, 2026

Дан: 25. децембар 2022.

321075964_1370084397061871_9000509376141877177_n

У Општој болници Кикинда данас, у 98-ој години преминуо је суграђанин Марко Вуковић, почасни грађанин Кикинде и до сада, последњи преживели учесник ослобођења града у Другом светском рату.

Вуковић је рођен 1925. године у Цетини у Далмацији, а његова породица се убрзо потом населила у Руско Село јер је отац, као добровољац у Првом светском рату, ту добио земљу. Ратне околности и окупација земље, од младића су, причао је, начинили скојевца. Рањен је на Сремском фронту. Рођени брат Петар погинуо је у рату, у селу Јабука.

-Од почетка смо знали да се мора истрајати у борби против окупатора. Били смо јасно за ослобођење земље и народноослободилачки покрет. А ја сам био сналажљив, продоран. Звали су ме Макица- причао је Вуковић.

После рата, завршио је Војну академију у Београду и службовао у Сарајеву, Пожаревцу, Бијељини и Тузли. Успешно се опробао и на даскама које живот значе.

За почасног грађанина Кикинде проглашен је 6. октобра прошле године, на 77. годишњицу обележавања ослобођења града.  Виталан, бистрог и живог духа пленио је ведрином и био редован учесник обележавања свих важних историјских датума из НОР-а.

Сахрана ће се обавити у среду у 13 сати на Мокринском гробљу.

 

 

 

Plivački „Deda Mraz”. Velikoj Kikindi četiri medalje

Пливачки митинг за најмлађе „Деда Мраз” у Новом Саду, окупио је 356 такмичара из 24 клуба, а тројица чланова Велике Кикинде освојили су четири медаље. Најуспешнији је био Филип Ђукић, узео је два злата: на 50 метара краул и на истој деоници делфин стилом што му је било довољно и да у узрасту до осам година, буде проглашен најбољим пливачем. Прво место освојио је и Ђукићев вршњак Урош Милићевић, на 100 метара мешовитим стилом, а старији Михајло Томић био је други на 50 метара краул.

Bogorodica

Данас су Материце, највећи хришћански празник мајки и жена. Материце се славе другу недељу пред Божић. Недеља праотаца, друга недеља пред Божић, зове се Материце и та Недеља материца украшена је лепим обичајима.

Тог дана деца поране и, унапред припремљеним канапом, концем, шалом, марамом или каишем, на препад завежу своју мајку, за ноге, на исти начин, као што су њих мајке везивале на Детинце.

Мајка се прави да не зна зашто је везана. Деца јој честитају празник, а мајка им онда дели поклоне, и на тај начин се дреши. На исти начин се вежу и све удате жене, које се дреше поклонима деци: колачима, или неким другим слаткишима.

Сва три празника: Детињци, Материце и Оци, прослављају се највише због тога да би се укућани зближили, радовали поклонима и једни друге чашћавали. Ови празници симболизују породичне везе, слогу и међусобно поштовање и помагање. Осим тога, они су веома значајни за саму децу која, као главни протагонисти, равноправно са одраслима учествују у празничним обредима.

ponoćna misa

У Римокатоличкој цркви „Светог Фрање Асишког” у Кикинди у поноћ између Бадњег дана и Божића, најрадоснијег хришћанског празника, служена је света миса која се зове Поноћка. Верује се да баш тада долази из мрака Божије светло. Божићној миси коју је служио жупник Ласло Бевиз присуствовао је велики број верника, као и градоначелник Никола Лукач са сарадницима.

На Бадње вече и Божић католички верници долазе на поклон јаслама које се налазе у свим храмовима. Овај обичај је сећање на поклоњење три мудраца са Истока који су, према предању, стигли у Витлејем пратећи најсјајнију звезду. Путовање мудраца са истока трајало је 40 дана па толико траје и божићни хришћански пост који се завршава са почетком празновања Божића.

Божићно славље код Римокатолика траје све до празника Света три краља 6. јануара.

У кућама верника -адвент је исплетен од сламе и борових гранчица, украшен пурпурним врпцама и има четири црвене свеће, због четири недеље поста, које се пале једна по једна, сваке недеље уочи Божића.

Осим католика, Божић у Србији данас славе и протестантске цркве, али и припадници румунске националне заједнице, иако су православне вероисповести, јер поштују такозвани ревидирани јулијански календар.

Свима који данас славе Божић, Кикиндски портал честита празник уз најлепше жеље.

Градски челници на свечаној миси

У Римокатоличкој цркви у Кикинди после неколико година, поново је Божићна миса служена у поноћ, а не у вечерњим сатима. Поред градоначелника Лукача, поноћној миси присуствовала је и заменица градоначелника Дијана Јакшић Киурски, председник скупштине Младен Богдан, чланови Градског већа Рамона Тот, Мирослав Дучић, Саша Танацков, као и Шандор Талпаи, помоћник градоначелника. Поноћну мису која је служена у Римокатоличкој цркви „Светог Фрање Асишког“ преносила је уживо и Радио телевизија Војводине. Божићну честитку суграђанима упутили су жупник Ласло Бевиз, градоначелник Никола Лукач и чланица Градског већа Рамона Тот.

 

 

 

 

predavanje

Економско-трговинскa школa угостила је предаваче из Министарства информисања и телекомуникације који су ђаке првих разреда и њихове наставнике упознали са темом „Безбедност  на интернету и друштвеним мрежама“.

У склопу превентивних активности које Школа спроводи, одржано је предавање у организацији Националног контакт центрa за безбедност деце.

– Циљ одржаног предавања је да се подигне  свест ученика  и њихових наставника о  добрим странама интернета, али и о свим свим могућим опасностима с којима се могу суочити. Уз савете како да се заштите на мрежи, да буду обазриви приликом саопштавања личних података и да имају на уму да на мрежи није све поуздано и да нису сви искрени, представљени су и бројни примери из стварног живота, али и начини на који млади могу да пријаве све врсте виртуелног насиља. Предавач је посебно истакла важност међусобног поверења родитеља и деце што је и први корак у  превенцији свих облика насиља на интернету, јер је животно  искуство  одраслих незаменљиво у свим сферама интересовања младих- наводе у Економско-трговинској школи.

Министарство информисања и телекомуникација подстиче развој информационог друштва путем програма и пројеката под заједничким слоганом „Паметно и безбедно – „Smart and Safe“. Циљ ових активности је едукација и подизање свести о неопходности брзог, правилног и усмереног укључивања грађана, образовног система и привреде у савремене дигиталне токове.

Центар је први, и за сада једини, институционални механизам у региону који се бави превенцијом и реаговањем на угрожавање деце у дигиталном окружењу, пружајући могућност грађанима да се бесплатно обрате на број телефона 19833 или путем онлајн платформе Паметно и безбедно.

 

 

 

Don`t copy text!