јануар 31, 2026

Дан: 6. децембар 2022.

povratak na selo

Село хвали, а у граду живи- не важи у случају породице Ћук. Ивана и Горан, родитељи четворогодишње Саре и тромесечне Софије, одлучили су да своју породичну оазу направе на селу. Ту су видели могућност да живе комфорније, здравије и деци пруже свакодневни додир са природом.

Горан је као дечак са породицом избегао из Хрватске, а Ивана је из Новог Кнежевца. После подстанарског живота у Кикинди, прилику да дођу до свог крова над главом пружио им је програм доделе сеоских кућа избеглим лицима који је Комесаријат за избеглице реализовао са Градом.

Свој дом су пронашли у Руском Селу.

Penzioneri Kikinda 4

Представници Града Кикинде, Градског удружења пензионера и Културног центра Кикинда данас су били гости Удружења пензионера у Темишвару поводом њихове славе, Светог Николе.

– Ово је, заправо, наставак сарадње јер се нисмо посећивали у време пандемије. Наши пријатељи из Темишвара били су у Кикинди у току Дана лудаје и сада им ми, за њихову славу, узвраћамо посету. Негујемо лепе везе које се не своде само на дружење; трудимо се да, са заједничким пројектима аплицирамо код невладиних организација у Румунији и Србији – рекао је Милан Периз, председник кикиндског удружења пензионера.

Повељу о сарадњи два удружења потписала су пре више од деценије. Николае Влад, председник удружења пензионера Темишвара, поздравио је госте и пожелео да се лепа сарадња настави још дуго година.

Догађају су присуствовали и председник Скупштине града, Младен Богдан, секретари секретаријата, Мирослава Наранчић и Богдан Тасовац, и директор Културног центра, Марко Марковљев.

– Чланове два удружења повезују заједничке активности и дружење које је  изузетно значајно за грађане трећег доба. Показали смо да подржавамо и помажемо наше Удружење пензионера и сада, и на овај начин, желимо да промовишемо сарадњу два града – рекао је Младен Богдан.

У програму прославе наступили су хорови и фолклорна група кикиндског Удружења, и уручене су захвалнице, а затим су гости и домаћини посетили Божићни вашар.

migranti u muzeju

Занимљива музејска тура –од упознавања са историјатом града и локалним наслеђем кроз сталну музејску поставку, преко учешћа у радионици истраживања совиних гвалица па до изложбе о фудбалу „Збирка у шеснаестерцу” организована је данас за групу од 24 миграната из Марока и Авганистана. Међу посетиоцима кикиндског Народног музеја био је и  Салман Ахнуш (25) из Марока. Пре скоро два месеца напустио је родну земљу, а у Прихватном центру у Кикинди борави  тек пет дана.

-Кикинда као мали град ми се свиђа и у кампу су пријатни према нама. Ово је лепа прилика да научим нешто више о култури и историји Кикинде. Наша култура се доста разликује. Завршио сам за кувара. Желим да идем у Италију, тамо имам пријатеља који ће ме запослити да радим грађевинске послове. Мароко је отворена земља за туристе, али је тамо скуп живот, млади људи немају посла, лоша је економска ситуација. Тамо су моја жена и син, очекујем да ми се касније и они придруже у Италији- рекао је Ахнуш.

Јелена Станаревић из Хуманитарног центра за интеграцију и толеранцију подсећа да је и прошлогодишња организована посета миграната музеју имала позитиван одјек.

-Посету музеју организовали смо у склопу инклузије и интеграције. Желели смо да укључимо избеглице из Прихватног центра у Кикинди, да им улепшамо дан и да нешто науче о граду у ком се налазе.  У посети је 12 миграната из Марока и 12 из Авганистана. Тренутно је у Прихватном центру у Кикинди око 400 миграната из Бангладеша, Индије, Сирије, Пакистана, Авганистана, Марока- рекла је Станаревић.

Обилазак Музеја започет је упознавањем са незаобилазном музејском атракцијом, мамутицом Киком.

-Драго нам је да мигрантима укажемо добродошлицу. Мислим да је важно да будемо гостољубиви и покажемо им наслеђе града у ком тренутно бораве. Према новој дефиницији донетој летос на генералној конференцији ИКОМ-а, музеј је отворено и инклузивно место чији је задатак да угости како редовне посетиоце, тако и маргинализоване и мањинске групе- указао је Драган Киурски, кустос педагог Народног музеја.

 

 

P1100836

Радници јавних предузећа „Кикинда“ и „Топлана“ биће боље плаћени за дежурства, ноћни рад, рад викендом и празницима, повећана су им солидарна давања и издвајања за лечења и опоравак у бањама. Имаће и права на слободне дане за процес вантелесне оплодње и бригу о деци, као и стопостотну надокнаду у случају лечења од малигнитета. Све ово обухваћено је новим колективним уговорима који су данас, у Градској кући, потписали представници Града Кикинде, два јавна предузећа и Савеза самосталних синдиката.

Потписивању су присуствовали градоначелник Кикинде, Никола Лукач, и Дијана Јакшић Киурски, заменица градоначелника.

– Направили смо још квалитетнији, бољи колективни уговор, и постигли смо договор у корист свих запослених у овим јавним предузећима. Сматрам да, заједничким трудом и разговором, увек можемо да дођемо до најбољих могућих решења, како за положај запослених, тако и за побољшање услуга које ова предузећа пружају грађанима Кикинде – изјавио је Лукач.

Нови колективни уговори важе три године. Претходно су већ потписани са директним буџетским корисницима, а сада је то учињено и са предузећима чији је оснивач Град и која запошљавају више од 200 људи.

Дијана Јакшић Киурски нагласила је да су одредбе уговора усклађене са свим законским и подзаконским актима, као и да њихова реализација неће угрозити финансијску стабилност и ликвидност ових предузећа.

– У новим уговорима такође су чвршће дефинисани одређени критеријуми, да не би било злоупотребе, како би помоћ добијали они којима је заиста потребна – рекла је заменица градоначелника. – Када је реч о основама за повећање зараде, дата су и већа права у односу на то како налажу Закон о раду и грански колективни уговор. Посебно је стављен акценат на здравствену заштиту запослених јер је радник најважнији ресурс. За сваку похвалу је то што ће на терет послодавца бити обезбеђена средства за превентивне прегледе и за превенцију радне инвалидности. Сви радници, пословодство, оснивачи и репрезентативни синдикат задовољни су потписаним колективним уговорима.

Са заменицом градоначелника сложио се и председник Основне организације Самосталних синдиката за комуналне делатности у Јавном предузећу „Кикинда“, Никола Војновић. Он је оценио да је нови колективни уговор један од најбољих и да су у синдикату задовољни постигнутим.

Председник Већа Савеза самосталних индиката за Кикинду, Чоку, Нову Црњу и Нови Кнежевац, Илија Дрљић, истакао је да су данас потписани колективни уговори међу најбољима у држави и да је Град показао висок ниво разумевања када је у питању брига о запосленима.

– Добијена су повећања зараде од пет до десет одсто по сату за дежурства. За  рекреативни опоравак и одмор у фонд се издваја 0,75 одсто; солидарно давање, које се редовно исплаћује, повећано је на 41 хиљаду динара. Топли оброк сада је дефинисан на 250 динара дневно, а регрес ће бити 75 одсто просечне бруто  зараде у Републици увећане за 33 хиљаде, што је сада око 89 хиљада динара на годишњем нивоу. Повећане су и накнаде за прековремени рад, рад суботом и на државни празник, прве две 30, а за рад на празник 120 одсто. Посебна брига исказана је за акутне проблем и проширење породице: за вантелесну оплодњу добијаће се десет радних дана, до сада се нису добијали слободни дани, а за бригу о детету до 12 година, обезбеђено је пет радних дана – објаснио је Дрљић.

Он је додао да су колективни уговори са директним буџетским корисницима веома слични данас потписанима, осим у деловима издвајања за топли оброк и регрес и солидарних давања која су, код њих, нешто мања. У овом Синдикату су, кажу, задовољни што Град поштује одредбе потписаних уговора, па се и њихова реализација никада не доводи у питање.

U subotu u „Jezeru”. „Kikindska zlatna rukavica”

Наш град и Боксерски клуб Одред 45 биће и овог децембра домаћини „Кикиндске златне рукавице”. Почетак надметања заказан је за суботу у 14 сати под сводовима дворане „Језеро”.

– Биће одржано и завршно коло Лиге, а уједно и сви ти мечеви у оквиру су „Кикиндске златне рукавице”. То нам представља велику част и обавезу. У конкуренцији је 130 клубова, а свега је 10 кола Лиге па поверавање организације нашем клубу значи и признање досадашњег рада нама у Одреду – каже Милан Шкапик председник Одреда 45 и захваљује Градској управи на подршци.

Karatistima Feniksa 34 medalje

Протеклог викенда у Каћу, у дворани „Храм” одржан је међународни турнир „Пантер опен” у организацији истоименог карате клуба из Будисаве и Карате савеза Војводине, на којем се окупило више од 400 такмичара из 38 клубова из Србије те Босне и Херцеговине. Кикиндски Карате клуб Феникс учествовао је са 42 такмичара у свим узрасним категоријама и дисциплинама и у укупном пласману заузео друго место. Збирно је Кикинђанима припало 34 медаље. Полетарцима 11, пионирима осам, надама две, кадетима четири, јуниорима шест и сениорима три одличја.

ledeni dani

Ледени дани у Србији не очекују се пре јануара, а ове зиме не би требало да их буде много. Како је за Телеграф у детаљној прогнози за зиму рекао проф. др Југослав Николић, директор Републичког хидрометеоролошког заводa, очекује се од 7 до 20 ледених дана са максималном температуром нижом од 0 степени,  на планинама од 30 до 50 ледених дана.

Током предстојеће зиме, ледени дани се очекују у Ваљеву, Кикинди, Зрењанину, Сјеници, на Копаонику где ће их бити највише, на Златибору и Црном врху.

Тако ће у јануaру 2023. године, број ледених дана у нижим пределима бити у интервалу од 5 дана у Ваљеву, до 10 дана у Кикинди и Зрењанину, а на планинама од 11 у Сјеници, до 18 на Копаонику и Црном врху.

Velika Kikinda 1898

Према писцима који су у 19. веку критиковали Српкиње да су олако прихватиле новотарије у одевању и украшавању, у Војводини се мода прво појавила у Великој Кикинди и њеној околини, а тек после у Бачкој и Провинцијалу. Српкиње са севера Баната су прве, већ половином 19. века одбациле народну ношњу и почеле да се облаче по модним трендовима, Носиле су хаљине од најскупљих материјала (свиле, броката, плиша, атласа…) из Енглеске, Француске и Италије, рукавице, шешире, сунцобране, лепезе, накит, сатове…Многе су се утезале у мидере, а из опанака су ускочиле у кожне лаковане ципеле и сандале. Девојке и млађе жене нису излазиле на улицу док се нису налицкале „флек” помадом, белилом и руменилом. Наводно, Мађарице и Немице нису тако лако прихватале модне новине.

Мушкарци су моду почели да прате касније и то постепено. Прво је шубара замењена шеширом, па опанци ципелама.

Да се испрати ова потреба најпре су се побринули највештији трговци Јевреји, а потом су се у „модни бизнис” укључили и остали Кикинђани. О богатом модном асортиману сведоче рекламе и огласи из тог периода.

Најновија мода из Беча, Граца, Париза…

Продајом текстилне и галантеријске робе бавио се Микша Краус, Јеврејин који се куповао пољопривредно земљиште, трговао некретнинама, а радња коју је отворио средином 19. века првобитно се бавила продајом мртвачких сандука. Након његове смрти, пословање је преузела његова удовица Леонтина.

У радњи Адама Хајналија отвореној 1881. године која се налазила преко пута Градске куће,  продавао се текстил и модна галантерија, али и шешири за православно свештенство најфинијег квалитета  и свих величина, господски шешири из Беча и Граца, мантили, капути и сунцобрани из Париза, док је манжетне, рукавице, штапове за господу и ципеле набављао у Карлсбаду и Бечу.

У „Gross Kikindaer Zeitung“ из 1883. рекламирао је „сезонске конфекцијске новитете за жене: зимске капуте, огртаче, палетоте, предивне елегантне пелерине, капуте за вожњу бицикала, капуте за излазак са финим крзном…” Од аксесоара је навео капе, муфове, крагне од коже фоке, змиjске коже, плаве лисице, астрагана…

Трговац текстилом Миливој Лотић у локалној историји остао је упамћен као један од ухапшених родољуба на почетку Првог светског рата. Имао је локал „на главној пијаци”. У „Садашњости“ се оглашао неколико пута током 1884.године. Публици је ставио до знања да „за Духове и пролећну сезону” има „женских, мушких и дечијих сунцобрана, кончаних и свилених рукавица, сваковрсних чарапа, мидера, чипака, мушких кошуља, краватни, крогнова, манжетни и различитог памука у свакој боји за плетиво”.

У следећем огласу је објавио да има „врло лепих и најновијих штофова за женске хаљине, велики избор рајхенбершке плаве чоје и камгарна, атласких сатена, кожних и свилених рукавица”.

Највећи мађарски трговац текстилом био је Ерне Индриковић. Радњу „Код плаве звезде” поред католичке цркве отворио је 1877. године. Поред уобичајених штофова, одела, хаљина, аксесоара и позамантерије, Индриковић је нудио мушке и женске капуте из Граца. У „Садашњости“ је 1896.године рекламирао „универзалне мидере који праве диван струк” и који се „не ломе”.

 

(Извор Владислав Вујин: Кажипрстом -Велика Кикинда кроз новинске огласе и рекламе)

 

 

Don`t copy text!