јануар 30, 2026

Дан: 1. децембар 2022.

316875122_846906063223525_2532863249202926110_n

Пожаревљанин Милан Митић (34) имао је 22 године када је тешко страдао у саобраћајној несрећи. Вожња мотора у алкохолисаном стању замало га је коштала живота. Био је 40 дана у коми са фрактуром лобање, али живот му је пружио другу шансу. Данас је користи да би преносио важну поруку.

-Било је то 2010. године. Друг и ја смо, видно пијани изашли из кафића и сели на моторе и брзином од 170 км на сат улетели у кривину. Мој мотор испрва није хтео да упали, као да ми је сам Бог давао знак, али ја сам био тврдоглав и ђавоље упоран да кренем. Мимоишли смо се са санитетом, а они су унутра прокоментарисали: ове ћемо ноћас да сакупљамо. Свега неколико минута касније, тако је и било. У кривини сам полетео, ударио у ивичњак и главом поломио три дрвена стуба која су држала трем од продавнице.

Нисам носио кацигу, а друг јесте. Он је поломио руку и оперисао дискус хернију, док сам ја био животно угрожен. Имао сам фрактуру лобање. Током периода у коми добио сам три бактерије, плућа су ми се напунила водом, добио сам сепсу – своје драматично искуство Милан је поделио вечерас на трибини посвећеној возачима мотоцикла и мопеда и њиховом безбедном учешћу у саобраћају.

-Био сам млад, луд, тврдоглав, нисам хтео да слушам шта су ми родитељи говорили, због чега се данас кајем. Шансе да преживим биле су један према 10 милиона. Данас је мој циљ да обилазим градове и преносим лично искуство у нади да други неће радити то што сам радио ја- истакао је Милан. Данас ради у Градској управи Пожаревца и активно учествује на оваквим трибинама.

У Кикинди је у протеклих пет година погинуло пет мотоциклиста. У половини случајева мотоциклисти страдају сами, без учешћа другог возила, а разлози су брзина, непажња, алкохол- предочио је руководилац Института за безбедност саобраћаја Славен Мановић.

-Градска управа у Кикинди је пропознала важност овог проблема и посветила му пажњу. Према подацима Агенције за безбедност саобраћаја од 161 локалне самоуправе, Град Кикинда се налази на 118 месту. У односу на број становника, има велики број погинулих и повређених у саобраћајним незгодама. За последњих пет година погинуло је 25 особа, од којих су пет мотоциклисти. У односу на друге градове, висок је проценат употребе кацига у Кикинди, то могу да похвалим – рекао је Мановић.

Трибину у Центру за стручно усавршавање организовао је градски Савет за безбедност саобраћаја. Присутни су са пуном пажњом испратили поучно предавање које никог није оставило равнодушним. А свако би требало да га одслуша јер учешћем у саобраћају сносимо одговорност за сопствени, али и за туђе животе.

Дучић: Донације предшколцима, првацима и саобраћајној полицији

Трибини је присуствовао и члан Градског већа Мирослав Дучић који је указао на бројне активности градског Савета за безбедност саобраћаја. Усмерене су ка различитим циљним групама, а све зарад повећања безбедности свих учесника у саобраћају.

-Предшколцима ћемо поделити бустер седишта, а поклон пакете добиће и прваци: књигу Пажљивко, флуоресцентни прслук и блинкер светла за бицикле. Град је припремио и донацију у опреми за саобраћајну полицију. Уручићемо им читач тахографа, несесер за увиђаје и додатну опрему коју су тражили- истакао је Дучић.

miloš latinović foto

Књижевни портрет Милоша Латиновића представљен је публици вечерас у Народној библиотеци „Јован Поповић“. У програму су учествовали Младен Весковић, књижевни критичар и Милош Латиновић.

Милош Латиновић, Кикинђанин, награђивани је аутор прича, романа, есеја, драмских текстова. Сусрет с публиком на књижевној вечери догађа се у години када обележава 30 година од када је изашла његова прва књига. Наредних дана изаћи ће нова збирка прича о путовањима, „Оранж цепелин“.

– У мом стваралаштву романескни круг је, стицајем околности, постао доминантан. Радује ме што ћемо вечерас причати о мом драмском опусу који сам, у једном периоду занемарио. Сада поново доста пишем драмске текстове и то ме изузетно весели јер је у питању потпуно друкчији приступ, и кроз материјал и кроз саму изведбу, у односу на роман. Када паралелно пишете роман и драмски текст, то је као да радите на два колосека, али ипак осећате задовољство јер су ти возови који пролазе занимљиви и лепи – рекао је Латиновић.

Иако се, као писац, Латиновић остварује већ три деценије, у међувремену је радио је као новинар, био је и на челу кикиндске библиотеке и позоришта. Већ годинама је директор Битеф театра у Београду. О статусу родног града поделио је запажања из те, друкчије визуре.

– Жао ми је што Кикинда нема већу видљивост у медијима, уопште у јавној сфери, јер то апсолутно заслужује. Град има фантастичан туристички потенцијал као место у које треба доћи и остати у њему јер има шта да се види. На томе мислим да треба више радити. Један од већих проблема је то што су до Кикинде, од Београда, потребна два и по сата вожње и сада као и 1981. године када сам почео да студирам, и мислим да то одбија људе да дођу. Ми имамо добар потенцијал: туризам, спорт, добру храну. Ово је миран град, то се у свету данас класификује као град који се препоручује. Жао ми је што Кикинду не посећује више људи.

Латиновић је аутор двадесетак књига. Његове драме „Панонски карусел“ и „Црњански или Пајадор“ постављене су на сцену Народног позоришта у  Кикинди. Друштво књижевника Војводине изабрало је његов роман „Џелат у рају” за књигу године. За поетско-прозну збирку „Звезде и острва”, добио је Награду Стеван Пешић, а за роман „Сто дана кише”,  Виталову награду. Награде Лаза Костић Новосадског сајма и Кочићево перо додељене су му за роман „Етапе ноћи”.

soja

Из буџета града у овој години је за програме подршке пољопривреди и руралном развоју издвојено 15 милиона динара. За 18 мера стигло је 605 захтева пољопривредних газдинстава, од којих су одбијена само 22 – због непотпуне документације или јер су средства за одређену меру већ била утрошена, каже руководилац Одсека за пољопривреду Градске управе, Далибор Оличков.

– Најинтересантније су биле мере набавке опреме за систем „кап по кап“ и за бушење бунара, затим мере подршке младима у руралним подручјима, субвенционисање трошкова осигурања усева и набавке опреме за пчеларство. За те четири мере било је издвојено око 8,5 милиона динара, што је више од половине буџета за ове програме. Потрудићемо се да, и наредних година, финансирамо мере које су највише тражене – објашњава Оличков

Највише захтева, укупно 194, поднето је из газдинстава која се баве ратарством и то за меру осигурања усева.

– Много захтева имали смо и за нову меру у оквиру сточарства, која је ове године први пут уведена и односи се на субвенционисање трошкова матичења – каже Оличков. – У те сврхе утрошено је милион динара.

С обзиром на то да је буџет остварен у потпуности, у Одсеку за пољопривреду су сигурни да ће за следећу годину моћи да траже и више новца, као и да ће задржати мере за које је била највећа заинтересованост. Кажу да су у сталном контакту са пољопривредницима како би сагледали њихове потребе за унапређење производње и како би што боље расподелили буџетска средства.

У овој области, Град Кикинда ће ускоро остварити још једну значајну сарадњу. На иницијативу запослених на Пољопривредном факултету у Новом Саду, ова установа и локална самоуправа ускоро ће потписати споразум о сарадњи којим ће бити омогућена размена информација, знања и искустава, каже Оличков.

Студентима ће бити омогућена практична настава на газдинствима и на огледним пољима Пољопривредне стручне службе. Такође, постојање споразума омогућиће Факултету и Граду да, са пројектима у области пољопривреде, заједно аплицирају за приступ ИПА фондовима.

migranti kanjiza

Радна група, која је формирана по налогу министра унутрашњих послова, настављајући даљи рад на сузбијању илегалних миграција, у данашњој акцији, у сарадњи са припадницима Полицијске управе у Кикинди и Одредом Жандармерије у Новом Саду, пронашла је 201 ирегуларног мигранта на подручју општине Кањижа.

Мигранти су превезени у Прихватни центар у Адашевцима. Полиција је саопштила да ће, и у наредном периоду, спроводити редовне контроле кретања и боравка миграната како би се очувала безбедност и сигурност свих грађана, као и самих миграната.

ahondroplazija

Представници Удружења „Деца са ахондроплазијом Србије“ у Министарству спољних послова састали су се са Тамаром Вучић, првом дамом Србије и проф. др Сањом Радојевић Шкондрић, директорком Републичког фонда за здравствено осигурање. Тема састанка била је терапија за ову ретку болест и значај њене што раније примене у нашој земљи.  Како истиче суграђанин Давор Терзин, представили су рад удружења и предали део документације о терапији и клиничним испитивањима.

-Познат нам је хуманитарни рад госпође Тамаре Вучић  која је својим залагањем значајно допринела да се на листу лекова о трошку фонда уведу терапије против, такође ретких болести, спиналне мишићне атрофије и цистичне фиброзе. На састанку смо представили са чиме се наша деца и ми као родитељи сусрећемо, јер ахондроплазију сви повезују са ниским растом, али није само то, већ дуги низ компликација које ова болест носи са собом. Терапија те компликације минимизира или потпуно сузбија- указује Давор Терзин, отац троипогодишње Сташе којој је дијагностикована ова ретка болест.

Јелена Хађасија, Данијела Стојановић и Давор Терзин, сво троје родитељи деце са ахондоплазијом истакли су на састанку да је приоритет у раду удружења увођење терапије о трошку РФЗО, али и ширење свести и едукација о овој болести као и помоћ родитељима и одраслима који се са њом суочавају. Терапија годишње за дете кошта више од 270.000 евра, а лек се успешно користи у Италији, Аустрији, Немачкој, Словенији, Русији.

– Наша деца иду у вртић и школе, па је потребно и да јавност упознамо са овом болешћу. Да би се терапија увела и у нашој земљи, постоје одређене процедуре и ми предузимамо даље кораке. Дуг је пут, али смо истрајни. Састанак је био веома успешан, Тамара Вучић и Сања Шкондрић исказале су разумевање и подршку за нашу борбу и упутиле нас на даље кораке. У овом моменту индиковано је десетак деце за терапију- наводи Давор. Наду и оптимизам улила му је и најава  ће се приликом разматрања буџета за 2023. годину узети у обзир и терапија за ахондоплазију.

-Захваљујемо се свима који нам пружају максималну подршку на овом нашем путу и подржавају кампању #хоћударастем- истиче.

Сајт са бројним корисним информацијама о овој болести, приручник као и стручни скуп, такође су у плану Удружења „Деца са ахондроплазијом Србије“ за наредни период.

 

 

 

 

Promena na Vašarištu. Jovica Lakić novi trener ŽAK-a

Члан војвођанског фудбалског „Истока” кикиндски ЖАК, бориће се на пролеће за опстанак с новим тренером. Јовица Лакић наслеђује Новобечејца Страхињу Васковића, а лакши посао био би пред Лакићем да је остао у великоселској Козари.

– Јесте, Козара боље стоји на табели, реално је да ће с много мање муке остати у лиги, а ЖАК чека неизвесније пролеће. Било ми је лепо у Банатском Великом Селу, тамо су ми и породични корени, а, поред бројних недаћа јесенас, сматрам да сам с Великоселцима остварио солидне резултате. Међутим због посла у Кикинди, неупородиво лакше биће ми да радим у градском клубу – каже Лакић.

Осим тога, у ЖАК-у најављују и нову кадровску политику у погледу играча.

– Да, договорили смо се да покушамо да афирмишемо што је више младих играча. Биће то за мене велики изазов, а сећам се када сам као клинац, деведесетих година прошлога века, крчио пут ка нашој великој сцени и из ОФК Кикинде стигао у Обилић па потом играо и у елитама Русије и Мексика. Истовремено, сигуран сам и да ће ЖАК опстати па нисам имао дилему када сам прихватао позив „жутих мрава” – јасан је Лакић.

hiv aids

Светски дан борбе против HIV-а и AIDS-а, 1. децембар, одвија се ове године под слоганом „Изједначимо!“. Из Заједничког програма Уједињених нација за HIV и AIDS (UNAIDS) позивају да се размотре неједнакости које коче напредак у завршетку пандемије AIDS-а, са циљем да се до 2030. године оконча ова глобална претња по здравље.

Повећана рањивост на вирус често је повезана са правним и социјалним факторима, са изложеношћу ризичним ситуацијама и ствара препреке за приступ ефикасним и квалитетним услугама превенције, тестирања и лечења HIV инфекције, наводе у Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”.

Пандемија узрокована HIV-ом је, до краја 2021. године, премa проценама UNAIDS-a, однела више од 40 милиона живота, док је више од 84 милиона људи било инфицирано. У истој години 1,5 милион људи је новоинфициран, што је за трећину мање у односу на 2010. За исти период, међу децом је забележено смањење нових HIV инфекција за 50 одсто.

Ипак, уз све већи приступ ефикасној превенцији, дијагностици, лечењу и нези особа инфицираних HIV-ом, ова болест постала је хронично здравствено стање које омогућава зараженима да воде дуг и продуктиван живот.

У прошлој години 76 одсто одраслих и 52 одсто деце која живе са HIV-ом у свету примало је доживотну антиретровирусну (АРВ) терапију. Ова терапија је комбинација неколико лекова који се узимају сваког дана. Она не може да излечи  HIV, односно да га уклони из организма, али може да га потисне и држи под контролом.

На тај начин значајно се смањује количина вируса у организму, што омогућава имуном систему да се опорави, чиме се смањује и могућност добијања инфекција које могу бити фаталне. Такође, што је веома значајно, смањује ризик од преношења HIV-a.

Ризик од инфицирања HIV-ом је за ризичне групе, у односу на општу популацију, већи: 35 пута међу особама које инјектирају дроге, 30 пута за жене које се баве сексуалним радом, 28 пута међу мушкарцима који имају секс са мушкарцима и 14 пута је већи за трансродне особе.

Према подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, од почетка епидемије, 1985. године, до данас, у Србији су регистроване 4.524 особе инфициране HIV-ом, од којих су 2.152 особе оболеле од AIDS-а, док је 1.336 умрло. Само ове године дијагностиковано је 152 инфицираних, што је за четвртину више него у истом периоду 2021. Међу пријављеним HIV позитивним особама било је 18 пута више мушкараца него жена и већина је узраста од 20 до 49 година.

Међутим, подаци показују и то да се велики број инфицираних не тестира благовремено, што смањује могућност успешног лечења и превенције преношења вируса.

На подручју Севернобанатског округа, од 2000. до 2022. године регистровано је 22 позитивних на ХИВ, и сви су мушкарци средњих година, каже др Татјана Пецарски, начелница Центра за контролу и превенцију болести Завода за јавно здравље (ЗЗЈЗ) у Кикинди.

– Неопходно је добро информисање и одговорно сексуално понашање јер је боље улагати у превенцију него у лечење. Такође, веома је важно откривање вируса на време јер је, уз благовремено узимање терапије нове генерације, могућ квалитетнији живот и мање заражавање – истиче др Пецарски.

У активности поводом Дана борбе против HIV/AIDS-а, и ове године укључио се и кикиндски Црвени крст.

– Цео децембар је у знаку едукација које организујемо у средњим школама јер сматрамо да је информисање младих о HIV-у и AIDS-у од изузетног значаја – каже Данијела Бјељац, секретарка Црвеног крста Кикинда.

Из кикиндског ЗЗЈЗ подсећају да се код њих, сваког радног дана, од 8 до 14 сати, може проверити HIV статус, као и зараженост хепатитисом Б и Ц. Тестирање је бесплатно, добровољно, анонимно и поверљиво.

Don`t copy text!