јануар 30, 2026

Дан: 25. новембар 2022.

Velika-narodna-skupstina-1918

Војводина данас обележава 104. године од када је Велика народна скупштина Срба, Буњеваца и осталих Словена Баната, Бачке и Барање одржана у Новом Саду 25. новембра 1918, на којој је донета одлука о присаједињењу Војводине Краљевини Србији.

Заседање Велике народне скупштине Срба, Буњеваца и осталих Словена Баната, Бачке и Барање 25. новембра 1918. одржано је у здању новосадског хотела „Слобода”. Тада је то био „Гранд хотел Мајер”, потом преименован у „Слобода”.

Скупштину је сачињавало 757 посланика изабраних у свим деловима Војводине. Међу њима је било 16 делегата из Велике Кикинде. Модел је подразумевао једног посланика на хиљаду грађана. Међу посланицима је било 578 Срба, 84 Буњевца, 62 Словака, 21 Русин, 6, Немаца, 3 Шокца, 2 Хрвата и један Мађар. Занимљиво је да се међу посланицима налазило седам особа женског пола.

Упамћен је говор Јаше Томића у којем је између осталог речено: „Ми најпре треба да обучемо српску кошуљу, јер нам је ближа, а тек онда да се заоденемо југословенским огртачем”.

Иако је било различитих тумачења посланици су једногласно одлучили да се Војводина најпре прикључи Краљевини Србији, а да потом може следити шире југословенско уједињење.

Присаједињење је било плод вековног сна војвођанских Срба за прикључење матици Србији.

Свечана академија у Новом Саду

Председник Покрајинске владе Игор Мировић обратио се вечерас на свечаној академији у Српском народном позоришту поводом 104. годишњице одржавања Велике народне скупштине и одлуке о присаједињењу Војводине Краљевини Србији, истакавши да данас обележавамо празник Срба у Војводини и један од најважнијих датума за цео српски народ.

„Велика народна скупштина јесте била велики историјски, а за простор на коме живимо епохални догађај – и прича о великим људима, дораслим тежини изазова са којима их је историја суочила и способним да у правом тренутку донесу и спроведу праве одлуке. Време је недвосмислено потврдило исправност њихове историјске одлуке – одлуке о присаједињењу војвођанских области Краљевини Србији“, изјавио је Мировић.

Лукач: Одлука која је променила даљи ток историје

-Представници Велике Кикинде дали су свој допринос на Великој народној скупштини Срба, Буњеваца и осталих Словена Баната, Бачке и Барање, на којој је донета одлука о присаједињењу Војводине Краљевини Србији. Ова одлука је променила даљи ток историје нашег народа и донела дуго очекивано национално и државно јединство које ми данас морамо да очувамо по сваку цену- саопштио је, поводом важног историјског датума, градоначелник Никола Лукач.

(Танјуг, Кикиндски)

Duma koncert 3

Љубитељи популарне музике кикиндских извођача вечерас су, упркос хладном и магловитом времену, напунили салу Народног музеја. Концерт под називом „Музика је божански шапат који лечи нашу душу од тишине“ још један је у низу музичких вечери насталих по идеји и у организацији пијанисткиње Љиљане Сивчев и, такође пијанисте, Владимира Ковачевића.

– Сви смо жељни лепих ствари. Публика воли овакве догађаје, а ми наступамо из ентузијазма, из љубави према граду и према људима – рекао је Милан Прунић Дума, који је био у двострукој улози – вокалног солисте и модератора вечери.

Осим публике, оваквим уметничким доживљајима радују се и извођачи. Гордана Адамов Лана наступа већ други пут.

– У Кикинди сам доживела све најлепше ствари: љубав, јер одавде је мој супруг, у овом граду сам добила дете, одавде сам правила каријеру. Наступи за кикиндску публику за мене су увек посебни – каже Лана.

На музичкој вечери наступили су и вокални солиста Јасна Грбић, хармоникаш Жарко Адамов и виолиниста Срђан Стојановић, као и рецитаторка, петогодишња Лара Петков. Музичку носталгичну причу заокружили су чланови хора „Корнелије Станковић“ са диригенткињом Евом Арањош-Француски.

– Вечерас наступамо са евергрин песмама. Наш циљ је да људима поклонимо музику, да уживају, да им пренесемо оно што ми осећамо сваки пут када певамо – посебну енергију и радост.

Разноврсан репертоар, радост у наступу професионалаца, али и уживање публике учинило је и ово музичко вече једним од оних за памћење. Кикиђани ће, сасвим сигурно, брзо пожелети нови „божански шапат“. За сада се зна да их до Нове године неће бити, изјавио је Милан Прунић Дума. Осим, како је рекао, ако не стигне петиција кикиндске публике.

.JPG

У Кикинди је данас свечано обележено 40 година од братимљења са румунским Жомбољем и осам година од трајног отварања прелаза Наково-Лунга. У свечаној сали Градске куће, градоначелник Никола Лукач, и председник Општине Жомбољ Дариус Постелнику, потписали су нови протокол о сарадњи, као потврду и најаву наставка партнерства и пријатељства житеља два града.

-Присни односи постоје више од сто година, али је сарадња интензивирана у последњој деценији, учешћем у ИПА пројектима прекограничне сарадње чија реализација је допринела да услови за живот и у Кикинди и Жомбољу буду подигнути на виши ниво. Зелени Банат, Еко-језера, Банат 112, бициклистичке стазе, само су неки од заједничких пројеката – изјавио је Лукач.

Сарадња је, у претходном периоду, обухватила и области културе, спорта, ванредних ситуација и сарадњу младих.

– Ми смо братски народи и ова граница не представља никакву препреку између нас – рекао је председник Општине Жомбољ, Дариус Постелнику – Имамо у плану пројекте за уређење паркова у Кикинди и у Жомбољу, али и друге, нове пројекте којима желимо да подигнемо животни стандард становника.

Свечаности су присуствовали чланови Градског већа и представници Општине Жомбољ, као и шефица Мисије Амбасаде Румуније у Београду, Анка Попа. У програму су учествовали хор „Флорис“ из Жомбоља и хор кикиндског Културног центра, „Атендите“.

По завршетку званичног дела програма, гости и домаћини посетили су Старо језеро и Велики парк. Са скупа је послата порука да, иако не говоримо истим језиком, добро се разумемо и спремни смо да помогнемо једни другима у духу добре комшијске и пријатељске сарадње.

 

Teremija

У Кикинди се ових дана завршавају послови на уређењу путне инфраструктуре и у пешачким зонама на које су, као неопходне, указали грађани. Градоначелник Никола Лукач и члан Градског већа задужен за комуналну инфраструктуру и ванредне ситуације, Мирослав Дучић, обишли су данас радове у Улици Николе Тесле у којој се санирају ударне рупе на коловозу, у дужини од 700 метара.

– Моји сарадници и ја ослушкујемо потребе суграђана и трудимо се да реализујемо све што је у нашој могућности. Тако ћемо чинити и убудуће. Међутим, имамо и у наставку ове улице, на Теремијском друму, озбиљан проблем. Овуда пролазе тешки камиони и неопходни су радови које ћемо предузимати уз  суфинансирање са свима који користе овај пут – рекао је Лукач.

Радови код Теремијског друма део су последњих овогодишњих грађевинских интервенција. Јавном комуналном предузећу „Кикинда“, које управља саобраћајницама у граду, у ту сврху, опредељена су додатна средства септембарским ребалансом буџета.

– Захтеви грађана су били да се поставе паркинг места у Улици Угљеше Терзина, између бившег Радничког дома и Суда, и код Блока И у Микронасељу – објаснио је Чедо Гверо, в.д. директор ЈКП „Кикинда“. – Реконструисан је и део пешачке зоне код Основне школе „Жарко Зрењанин“.

Укупна вредност радова је 12,5 милиона динара, а извођач је „Еко градња“ из Зрењанина.

 

 

 

Kikinda predstojećeg vikenda u znaku streljaštva

Наш град овога викенда биће у знаку стрељаштва. Под покровитељством Града Кикинде и Министарства одбране Републике Србије, у дворани „Језеро” у суботу и недељу на распoреду су два надметања: друго коло Купа Стрељачког савеза Србије за сениоре и јуниоре односно први међународни турнир у организацији нашег Стрељачког клуба Кикинда, под називом „Кикинда куп”.

Душко Петров председник нашег спортског колектива, истовремено и истакнути репрезентативац пиштољаш Србије, напомиње да ће манифестацију отворити градоначелник Никола Лукач, у суботу у 13 сати.

– Очекујемо око 200 стрелаца из држава бивше Југославије те Бугарске, а можда и Мађарске. Осим градоначелника Кикинде биће ту и гости из Министарства одбране. Све у свему, очекује нас истински дводневни празник нашег спорта у граду, а верујемо и да ће након предстојеће премијере, током наредних година, „Кикинда куп” прерасти у традицију – вели Петров.

Совембар

Да је у наш град стигло више утина него прошле године, утврдила је „Сова патрола” на челу са Миланом Ружићем из Друштва за заштиту и проучавање птица Србије. Заједно са школарцима из Кикинде и Меленаца, представници тог друштва обишли су стабла на којима бораве сове.

-Више од 190 сова је пребројано, што је више него прошле године, а колеге су отишле да обиђу још неколико дворишта у градском центру. Видимо да је највећи број птица на листопадном дрвећу, липама, храстовима, понеком кестену. После, кад лишће опадне прећи ће на чемпресе и борове- каже Ружић.

Истиче да нема града који је гостољубивији према птицама, Доказ томе је и што их старији Кикинђани радо  упућују на нека стабла, а свако дете прође кроз образовне програме о заштити природе и истраживању птица.

-Војвођани знају да у сваком насељу има зимовалишта сова. Нажалост, Војводина је прилично обешумљена па су оне принуђене да улазе у насеља. Кад је зими хладно, кад су ветрови, снег, недостатак заклона, утине се скупљају у градским насељима. Ту им је,  парадоксално, чак и безбедније јер нико не пуца на њих и нико их не узнимирава, Такође, у наша насеља не улазе животиње које се хране тим совама као што су на пример јастреб или сова буљина. Добро је то их је човек прихватио и научио да има користи од њих- напомиње орнитолог.

Подсећа да у Војводини, током пет месеци, од новембра до марта сове утине поједу 25 милиона глодара. То су десетине милиона евра уштеде пољопривредницима. Ружић указује на значај очувања животне средине, природних ресурса и биолошке разноликости, посебно у условима климатских промена.

-Скоро свака зима код нас протекне готово без снега. И сад је прилично топло за крај новембра. Климатске промене су очигледне, погледајте око нас је дрвеће пуно лишћа. То утиче на живи свет.

Бригом о совама по којима је постала препознатљива широм света, Кикинда се истакла и привукла бројне посетиоце.

-Ово је једанаеста година како се одржава „Совембар“. Укључује се све више деце и школа, што је потврда да манифестација има будућност. Чак 13 екипа је учествовало данас на квизу, највећи број до сада. Порука је да чувамо сове и бринемо о њима како бисмо уживали у њиховом присуству- рекла је  Јасмина Миланков, в.д. директорица Туристичке организације Града Кикинде.

Да захваљујући малим пернатим суграђанкама, наш град привлачи све више посетилаца, указује и Младен Богдан, председник градске скупштине.

– Сове су постале заштитник знак Кикинде. Бринемо о животној средини и, као добри домаћини, пружамо подршку свима који се труде да заштите ове ретке врсте. Посетиоци нашег града могу да се упознају са значајем и животом птица. Наш задатак је да их заштитимо  и промовишемо- поручује Богдан.

„Совембарске” активности су настављене. Основци и средњошколци су данас у сали „Партизана” представили своје радове на тему сове ушаре, а одржан је и квиз „Свет сова ушара”.

 

Речју ка светлости

Организација слепих и слабовидих „Северни Банат“  приредила је Зборник поезије слепих стваралаца „Речју ка светлости“ који је промовисан данас у просторијама удружења. Заступљене су песме шест аутора из целе Србије: Јелке Бота, Данке Аврамовић Мијатовић, Ратомира Шћепића, Емилије Матић, Драгана Поповића Курузлије и Јагоде Накрајкућин.

-У Зборнику чије објављивање је омогућио Град Кикинда заступљене су песме слепих и слабовидих лица из целе Србије од којих су три аутора из Кикинде.  Захваљујемо се Граду који је препознао потребе и значај пројекта како би се слепи и слабовиди песници представили широј јавности. Ово је трећи зборник који је удружење објавило- каже Јагода Накрајкућин, једна од ауторки и уредница Зборника.

Почетком новембра, Кикинда је била домаћин 23. Смотре стваралаштва слепих и слабовидих уметника Србије која је окупила учеснике из целе земље.

-Организација „Северни Банат“ је, од оснивања 2007. године, својим активностима показала да је од великог значаја за град, пре свега због организовања различитих манифестација- спортског, културног, едукативног садржаја којима окупља слепа и слабовида лица, чланове њихових породица, али и друге грађане. Сигуран сам да ће са оваквим активностима и манифестацијама наставити успешан рад- указао је Иван Нинчић, секретар Секретаријата за социјалну заштиту.

 

Studio Valjevo

Изложбу „Тера- Скулптуре” коју чини двадесет радова у теракоти из колекције Центра за ликовну и примењену уметност „Тера” посетиоци Интернационалног уметничког студија  „Радован Трнавац Мића“ у Ваљеву у прилици су да погледају до краја године.

Поставку чини приказ уметничких дела насталих на Интернационалном симпозијуму скулптуре у теракоти чији су аутори еминентни академски вајари из Србије, Хрватске, Словеније, Италије, Француске, Холандије, Турске, Јужне Кореје и Јапана.

Пред публиком су дела Слободана и Мирославе Којић, Ане Бешлић, Мрђана Бајића, Драгане Илић Кажић, Игора Смиљанића, Бранка Ружића, Ивана Кожарића, Косте Ангели Радованија, Мојице Смерду, Франческа Ровиела, Антонија Ди Томаза, Еугенија Риналда, Паоле Гаспарото, Златка Гламочака, Јероена Меијера, Семе Окан Топач, Чунг Бовон, Јуко Хихаре и Кохта Сакаиа.

Захваљујући Споразуму о дугорочној сарадњи са Интернационалним студијом из Ваљева започела је размена уметничких продукција насталих у оквиру годишњих програмских активности две установе културе.

-Овакве сарадње доприносе презентацији и промоцији савремене ликовне уметности као и интернационалних колекција које установе баштине- наводе у ЦЛПУ „Тера“.

Интернационални уметнички студио „Радован Трнавац Мића“ угостио је више од 350 уметника из целог света који су оставили на поклон 243 уметничка дела. Одабрана дела из уметничке колекције кикиндској публици биће представљена на изложби чије је отварање заказано за 2. децембар у Галерији „Тера“.

Don`t copy text!