Odbojkašice Kikinde 0230 večeras su na svom terenu poražene rezultatom 3: 1 od NS volej tima. Po setovima bilo je: 25:21, 26:28, 25:13, 25:19 za Novosađanke koje su do ovoga kola zaostajale bod za našom ekipom, a sada su ovim uspehom prestigle na tabeli Kikinđanke. Naše odbojkašice sedme su nakon šest kola, sa po tri pobede i poraza, a u sedmoj rundi lige gostovaće drugoj ekipi Novog Sada.
Dan: 20. novembar 2022.
Džudusti kikindskog Partizana nisu uspeli da se domognu bronzane medalje u dvodnevnom takmičenju Superlige Srbije. Posle jučerašnjih mečeva, u beogradskim „Šumicama” Kikinđani su danas poraženi u banatskom derbiju od zrenjaniskog Proletera rezultatom 4:1 u borbama. U prve dve borbe Zrenjaninci su poveli 2:0, neizvesnost je vratio Božidar Vučorović, inače bosansko-hercegovački reprezentativac koji je u ovogodišnjem prvenstvu Srbije nastupio za kikindski klub, smanjivši na 2:1, ali je onda Vukmirica iponom poražen od Zrenjaninca Bulaje i Proleter je tako stigao do bronze, pa je poslednja peta borba u ovom meču bila nebitna.
I Novosadski džudo klub, koji je bio bolji 3:2 od niškog Kinezisa, stigao je do trećeg stepenika pobedničkog postolja. Zrenjaninci i Novosađani podelili su na taj način treće i četvrto mesto, oba tima uzela su bronze, a Partizan je na deobi petog i šestog mesta s Nišlijama.
Novi stari-prvak, u takmičenju 12 naših najboljih klubova, postala je beogradska Crvena zvezda. „Crveno-beli” su u velikom finalu bili bolji od ODžK Beograda – 3:2.
Danas su odigrane preostale utakmice 15. kola Vojvođanske fudbalske lige „Istok” čime je završen jesenji deo sezone, a u lokalnom derbiju u Ruskom Selu, Crvena zvezda je savladala ŽAK-a, dok su novokozaračka Sloboda odnosno velikoselska Kozara, naročito prvopomenuta ekipa, ostvarile visoke pobede na gostovanjima.
Sloboda se trijumfom od 7:1, u Idvoru nad Poletom, pozicionirala na drugom mestu tabele i tu će prezimiti s dva boda zaostatka za vodećom OFK Kikindom. Rano je Hovanec (na slici gore) doneo prednost Novokozarčanima, a potom i udvostručio prednost. Galić je povisio na 3:0, a pred odmor s penala precizan je bio i Vrbački. Tada su domaćini ostali s igračem manje, zbog isključenja, a u nastavku Galić je stigao do het-trika povisivši na 6:0, ali nije se tu zaustavio već je pogodio i četvrti put, da bi Idvorani pred kraj susreta, tada s dvojicom igrača manje, ublažili poraz – 1:7.
U derbiju Ruskoselaca i kikindskih „žutih mrava” u prvom delu nije bilo golova, a gosti su bili angažovaniji. U nastavku obrnuta slika, ali tada je Crvena zvezda, ipak, i zatresla mrežu ŽAK-a. Korner je u posednjem minutu izveo Kresoja, skočio je blizu prve stative Popeskov (na slici u sredini) i glavom doneo radost domaćinima.
Kozara je u Botošu dvaput vodila, a Omladinac je stizao do poravnanja. Ipak, s još tri gola bliže kraju meča, Velikoselci su stigli do bodova. Pogotke za Kozaru postigli su: Ratko (dva gola, na slici dole), Misić, Erdeljan i Labus.
OFK Kikinda, nakon jučerašnje pobede od 10:0 na svom terenu nad Proleterom iz Banatskog Karlovca, prošla je, dakle, prva kroz jesenjei prolazni cilj s 36 bodova. Rekli smo već, Novokozarčani će zimovati kao drugi s 34, a Ruskoselci su četvrti s 28. Velikoselci zauzimaju sedmo mesto i sakupili su 21 bod, a ŽAK je 12. na lestvici sa 17 bodova.
Nastavak prvenstva predviđen je za drugi vikend marta naredne godine.
U Kikindi su danas obeležene 104 godine od oslobođenja u Prvom svetskom ratu i ulaska Srpske vojske u grad. Položeni su venci na spomen-kosturnicu na Železničkom groblju i, u holu Gradske kuće, kod spomen ploče brigadiru Dragutinu Ristiću. Ristić je bio vođa pešadijskog Gvozdenog puka „Knjaz Mihajlo“ koji je ušao u Kikindu 20. novembra 1918. godine.
Komemorativni skup održan je na Železničkom groblju, kod spomenika koji je podignut za 184 preminula tokom Prvog svetskog rata. Među njima su: 64 Srba, 62 nastradalih ruskih vojnika i 21 Rumun – generali, lekari, naučnici, prosvetari i pisci, oni koji su u vreme Velikog rata utočište pronašli u Kikindi.
Obeležavanju godišnjice prisustvovali su predstavnici boračkih organizacija, Vojske Srbije i lokalne samouprave, predsednik Gradskog parlamenta, Mladen Bogdan, i načelnik Gradske uprave, Dragiša Mihajlović.
Mladen Bogdan istakao je da je, sve do 2012. godine i promene politike, sećanje na jedan od najvažnijih događaja u istoriji grada bilo nepravedno zapostavljeno.
– Srbi u Gvozdenom puku izvojevali su velike bitke u Prvom svetskom ratu. Zaslužili su da im se odaju priznanje i počast jer su se borili za oslobođenje grada i ove zemlje, što je dovelo i do ujedinjenja srpskog naroda u jednu državu. Prilika je i da poručimo novim generacijama da ne treba da se stide vojske, da ih pozovemo na dobrovoljno služenje vojnog roka, i da promovišemo našu vojsku kao stub odbrane zemlje. I danas su pred nama teške odluke koje, u interesu našeg naroda, samo ujedinjeni možemo da donosimo; da, ako je moguće, sarađujemo i sa Istokom i sa Zapadom, ali da sačuvamo Srbiju i srpski put. Najvažnije je da očuvamo mir i nezavisnost – rekao je Bogdan.
Profesor Lazar Demić podsetio je na istorijske okolnosti na ovim prostorima u toku Prvog svetskog rata.
– Dok su kikindski Mađari i Nemci svoje probleme sa Carevinom bili rešili Austrougarskom nagodbom 1867. godine, položaj Srba ostao je politički neprihvatljiv. To je razlog zbog kojeg su srpski buržoaski elementi u Kikindi, oni koji su mogli da uzdrmaju i zatalasaju nezadovoljne, bili hapšeni, odvođeni u logore širom Mađarske, mnogi su internirani. Jedan od najzloglasnijih zatvora u koji su odvođeni bio je „Čilag“ u Segedinu. Stanovništvo u Kikindi je o ratu izveštavala nemačka i mađarska štampa, razume se, netačno. Kada su Srbi, 1917. godine, počeli da se vraćaju, saznalo se i da Centralne sile gube na frontu, što je uticalo na to da srpsko stanovništvo počne da se mobiliše. Prihvatali su obaveznu mobilizaciju, njih su slali na Istočni front, u Galiciju, gde su se predavali i osnivali svoje oslobodoilačke odrede. 
Prethodnica srpske vojske, na čelu sa kapetanom Gudovićem, u Kikindu je ušla 18. novembra, a dva dana kasnije stigao je i pešadijski puk brigadira Dragutina Ristića. On je i preuzeo vlast u gradu, što je izazvalo neopisivu radost i slavlje. Narednih dana, na zboru Srpskog narodnog veća, izabrana su šestnaestorica Kikinđana koji su predstavljati grad na Velikoj narodnoj skupštini. Niškom deklaracijom, 1. decembra, Srbi su priključeni matici i ostvaren je srpski san – ispričao je profesor Demić.
Tog 20. novembra, pre 104 godine, oslobodioce je, na Železničkoj stanici dočekao veliki broj građana koji su ih i dopratili do centra grada. Dragutin Ristić je prvo ušao u crkvu, a zatim i u Gradsku kuću, sa čijeg balkona se obratio Kikinđanima, donoseći im vesti o slobodi.
Naš sugrađanin, Milan Vašalić iz Banatskog Velikog Sela, već decenijama je posvećen našem muzičkom nasleđu, u svim njegovim aspektima: instrumentalnom, igračkom i vokalnom. Sad se priprema da, u saradnji sa konceptualnim umetnikom Olegom de Vosom, balkanski etnos predstavi širom Belgije.
– Sa ovim instrumentalistom upoznao sam se na Festivalu gajdaša u Beogradu, na kojem sam nastupao. Oleg je, takođe, instrumentalista, svira veliki broj instrumenata, kao i ja, ali je izvođač klasične muzike. Upravo je bio u potrazi za muzičarem sa ovih prostora i u meni je prepoznao nukleus balkanskog muzičkog stvaralaštva. Odmah smo odmah započeli saradnju, čak smo iste večeri i svirali zajedno – kaže Vašalić.
Dogovori i zajedničkim nastupi nastavili su se onlajn, kaže Vašalić, a onda ih je pandemija sprečila da ostvare ideju o nastupima uživo.
– Oleg se bavi i eksperimentalnom muzikom. Sa njim i njegovim kolegama sada je u pripremi koncertna turneja širom Belgije, odnosno peformansi, u kojima ćemo spojiti moderno i tradicionalno, arhaično, savremeno i klasično u muzičkom izvođenju. Sviraćemo individualno, ali ćemo, na kraju saradnje, napraviti i fuziju, i nastupiti zajedno.
Početak turneje planiran je za sredinu januara. Odmah zatim, Vašalić će svoje umeće predstaviti u Sarajevu, na festivalu tradicionalnog folklornog stvaralaštva srednjeg Balkana. Biće u ulozi moderatora, predavača i demonstratora, i održaće seminar o igrama, pesmama i sviranju na tradicionalnim instrumentima.
Nagrađivan i svestran umetnik
Potvrdu za svoje muzičko umeće i zalaganje za očuvanje tradicije, Vašalić je dobio osvojivši niz priznanja i nagrada. U poznatom serijalu „Šljivik“ na RTS-u osvojio je titulu čuvara narodne tradicije. Sa ponosom ističe da je samouki svirač na čak 12 arhaičnih, žičanih i duvačkih instrumenata. Među brojnim nagrada ističu se prva mesta na festivalu „Zlatni opanak“ gde je poneo i titulu najmlađeg nosioca Majstorskog pisma za umetničko sviranje gajdi.
Ističe se njegov rad sa mladima, ali i plodotvorna saradnja sa poznatim imenima iz sveta muzike kao što su Bilja Krstić i grupa „Bistrik“, Goran Bregović, Vlatko Stefanovski, Bojana Nikolić, Nacionalni ansambl „Kolo“. Na međunarodnom festivalu gajdaša u San Francisku 2014.godine osvojio je nagradu publike.
Sin Vid nasledio je očev muzički talenat, pa Milan, i kao veliki zaljubljenik u rokenrol, sa mnogo entuzijazma pomaže rad njegovog tinejdž rok sastava „Roj“.
Njegovo stvaralaštvo odnedavno je dobilo i novo lice. Mališane sa kojima kao vaspitač radi u kikindskoj predškolskoj ustanovi, obradovao je stihovima svojih pesama.
FOTO: Neven Grujić, Zoran Jovanović Mačak