јануар 30, 2026

Дан: 18. новембар 2022.

Делима Брамса, Бетовена, Шумана, Шуберта И Скрјабина публици у концертној сали Народног музеја вечерас се представио 26-годишњи пијаниста Мирко Толимир. Након завршене Основне музичке школе „Слободан Малбашки” у Кикинди, средње образовање наставио је у музичкој школи „Јосиф Маринковић” у Зрењанину, да би основне академске студије завршио на Академији уметности у Новом Саду, студијски програм клавир. Прошле године, завршио је мастер студије такође на новосадској Академији, у класи професорке Ирис Кобал.

-После мастер студија, кренуо сам да радим са пуном нормом и било ми је прилично изазовно да се вратим свирању. Програм је прилично захтеван. Ово је музика и репертоар по мојим афинитетима. Већ сутра наступам у Вршцу, у великој сали Конкордиа, Градског музеја- каже млади пијаниста.

Наступао је на концертима у Сремској Митровици, Руми, Бечеју, Земуну, Зрењанину и Кикинди. У Новом Саду, као соло извођач, члан камерног састава и састава у оквиру предмета корепетиција наступао је на подијумима Хола и Мултимедијалног центра Академије уметности, Матице Српске и Културне станице Свилара, Синагоги, као и у Винском салону „Хелвеција ест.188” у Вршцу.

На месту корепетитора, радио је у музичким школама у Кикинди и Новом Саду. Тренутно је запослен у музичкој школи „Јосиф Маринковић” у Вршцу као наставник клавира.

– У плану имам и докторске студије, али поред педагогије, желим да се бавим свирањем и извођењем. Када ме питате о узорима, могу рећи да их много- од Соколова, Погорелића, Пераје до Хоровица, Дејвида Фреја…

Мирко Толимир је запажене резултате остварио на Такмичењу младих пијаниста у Зрењанину 2012. и 2015. године када је освојио прве награде и 2014. године када је понео титулу лауреата тог такмичења. Похађао је консултације, мастеркласове и семинаре код Биљане Горуновић (Академија уметности Нови Сад), , Кемала Гекића (Међународни универзитет Флорида у Мајамију), Љиљане Вукеља (ФМУ Београд)  и Конгконга Каи (Кина). Вечерашњи концерт организовало је Немачко удружење Кикинда.

 

jevrosima lukić

У чаробном свету акварела Јевросиме Лукић чекају вас исконски призори нетакнуте лепоте- снежни планински предели, осунчане обале, ковитлаци облака над равницом, идиличан пропланак  покрај бистре реке, шумовити обронци…Суптилне нијансе дочаравају хармонију и лепоту изворне природе, слојевито и поетично. Изложба је симболично названа “Сусрет”, каже ауторка.

-Изложено је тридесет мојих радова, највише пејзажа, мада радим и мртву природу, портрете и урбане пејзаже. Изложба се зове „Сусрет“ јер сам на сликарској колонији у Новим Козарцима упознала госпођу Тању и наш сусрет је био плодоносан, па сам за кратко време спремила ову изложбу. Излажем у Кикинди први пут и веома ми је драго што је публика у прилици да види моје аквареле, поготово што сте, овде у околини имали Здравка Мандића, нашег познатог акварелисту- наводи Јевросима Лукић.

Преко Међународне асоцијације акварелиста (IWS), њени радови стигли су до Русије, Турске, Шпаније, Албаније, Ирана, Француске, Вијетнама, Мађарске, Бугарске, Велике Британије. Иза себе има велики број награда и признања. Учесница је бројних ликовних колонија и хуманитарних акција у земљи и иностранству.

-Радила сам раније и уља на платну, али сам имала интервенцију на срцу, због чега ми смета терпентин. Сада радим искључиво аквареле. Брзо мислим и брзо радим. Акварел морате свакодневно да радите, да би рука била слободна, да то иде као вода – рекла је уметница.

Јевросима Лукић рођена је 1952. године у Голупцу. Живи и ради у Београду. Сликарство је учила код професорице Дуње Докић Николић. Чланица је УЛУС-а и УЛУПУДС-а.

-Треба казати да је акварел деликатан медијум који пружа могућност неограничених, вредносних изведеница којима Јевросима суверено влада градећи облике суптилних нијанси-написао је о Јевросиминим сликама Здравко Вучинић, историчар уметности, сликар и ликовни критичар. – Призори њених слика указују на сећање када је природа надмоћно владала човековим необузданим прохтевима или је, пак, међу њима трајало успостављено, обострано садејство. Њена дела упућују на време када су човек и природа живели у сагласности и хармонији која, у новије време неумитно измиче, наводи Вучинић.

Изложбу „Сусрет“ у Галерији КЦ можете погледати до 27. новембра. Јевросима Лукић сутра ће бити гошћа радионице у Културном центру коју води Смиљана Шалго, на којој ће деци, практично дочарати технику акварела.

 

Biblioteka 7

У Народној библиотеци „Јован Поповић“ у Кикинди данас је обележено 177 година рада. Ове године, у најстаријој културној установи у граду, имају посебан разлог за славље – у њиховом власништву сада је оснивачки акт Српске читаонице, прве библиотеке у нашем граду.

– Оснивачки акт смо добили од професора Јефте Трифунца. Он је у својој кућној библиотеци имао тај документ који је био у власништву његових предака, оснивача Прве српске читаонице. У документу је датум 1. мај 1845. године и наведена су имена оснивача, као и тадашњег учитеља, Лазара Кирића. Кирић је свој дом уступио за службени простор Читаонице која је тада имала 250 књига и налазила се у данашњој згради позоришта. Читаоница је настала не само због жеље тадашњих студената оснивача, да се образују и шире своје видике, него и као симбол буђења српске нациопналне свести – рекао је директор Народне библиотеке, Бране Марјановић.

Свечаности су, у име локалне самоуправе, присуствовали чланица Градског већа задужена за културу и образовање, Валентина Мицковски, и секретар Секретаријата за јавне службе, удружења грађана и месне заједнице, Богдан Тасовац.

Тасовац је истакао значај Библиотеке као окружне установе која има девет огранака и богат књижевни, културни и изложбени програм. Валентина Мицковски обратила се награђеним ђацима и похвалила њихов таленат и жељу да се, у време све веће дигитализације, баве уметношћу.

Поводом Дана Библиотеке и ове године био је расписан конкурс за најбоље ликовне и литерарне радове на слободну тему, на српском и на мађарском језику. Уредница културног програма, Дуња Бркин Трифуновић, истакла је да је на конкурс стигло више од 200 радова из читаве Србије, из Републике Српске и Црне Горе.

– Добили смо много радова инспирисаних прочитаним књигама, што нас је посебно обрадовало. Било је тешко одабрати најбоље, па смо одлучили да дуплирамо друге и треће награде и да доделимо много похвала, како бисмо подстакли најмлађе да наставе да стварају и учествују на нашем конкурсу.

На ликовном конкурсу, који је био намењен само предшколцима, равноправно су награђени: Драгана Голић, Анђелија Станишић, Теодор Цекуш, Јована Пејић и Вера Јанковић.

На литерарном конкурсу, добитник прве награде међу млађим основцима је Лазар Рељин, ученик ОШ „Свети Сава“. Друго место припало је Ксенији Дивљаков из ОШ „Глигорије Попов“ из Руског Села“ и Невени Вукелић, ученици ОШ „Јован Поповић“. Трећепласирани су радови Срне Јовић из Ниша и Огњена Перића из ОШ „Вук Караџић.

У категорији старијих основаца, првонаграђена је Сања Чоловић из Чачка, друго место поделиле су Лена Давидовић из ОШ „Жарко Зрењанин“ и Тара Петровић из Ниша, док су трећепласиране Теодора Симић из Лапова и Николина Васиљевић, ученица школе „Васа Стајић“ из Мокрина.

Међу средњошколцима, најбољи рад написала је Николина Павловић из Ћуприје, друго место припало је Наташи Вуковић из ССШ „Милош Црњански“, а треће Михаилу Јовановићу из Крушевца и Нађи Тошков из Зрењанина.

За радове на мађарском језику, награђени су ученици ОШ „Фејеш Клара“ и ОШ „Мора Карољ из Сајана. Золтан Фекете освојио је прво место, Марија Кадар била је другопласирана, а две треће награде добили су Петра Ковач из Сајана и Мате Комарек. Сви награђени добили су књиге на поклон.

Данашња библиотека у фонду има 160 хиљада књига. Дан Библиотеке обележава се на рођендан песника, књижевника и револуционара, Кикинђанина Јована Поповића, чије име носи од 1952. године.

сташа терзин

У Кикинди живи трогодишња Сташа која има ретко урођено обољење- ахондроплазију.

Однедавно за ову болест постоји лек који кошта 270 хиљада евра годишње, а дете би требало да га узима до завршетка развоја.

Зато је у нашем граду формирано удружење чије активности су усмерене ка томе да се сва деца са дијагнозом коју има и Сташа, лече у Србији, о трошку државе.

 

j_popovic3

У Основној школи „Јован Поповић“ данас је свечано – ученици, наставници и родитељи обележавају Дан школе, 72 године њеног постојања и рада. Тема прославе је „Школа некад и сад“.

– И ове године смо одлучили да организујемо радионице јер тако укључујемо и родитеље. Данас ће ђаци у сваком одељењу израдити породично стабло и од тих радова ћемо направити видео запис који ће остати као трајна успомена – каже директорица, Јелена Крвопић.

У учионицама су се одвијале радионице на различите теме, правио се и оригами, а ђаци су са наставницима разговарали и о томе како су ученици некада били кажњавани и сами давали предлоге какве би данас мере требало да се примењују. Ученици четвртог разреда и њихови родитељи такмичили су се у играма спретности у фискултурној сали.

Ђацима и запосленима Дан школе честитала је чланица Градског већа задужена за образовање и културу, Валентина Мицковски.

– Ученици и наставници изузетно су предани и у наставним и у ваннаставним активностима. Прваци су, пре неколико дана, посетили кориснике Гернотолошког центра, извели приредбу и поклонили им ликовне радове, што говори о томе колико се у школи ради на подизању свести и учењу деце правим вредностима, емпатији и бризи о старијима, што ме посебно радује.

Чланица Већа подсетила је да је локална самоуправа уложила ове године, два милиона динара у радове у школи. Она је додала да је ово прилика да се одреде потребе и приоритети у чијем остваривању Град може да помогне.

ОШ „Јован Поповић“ има 302 ђака. У школи су ове године замењени прозори и део крова изнад продуженог боравка и кухиње. Сада је потребно заменити кров и уложити у уређење унутрашњост зграде, каже директорица, а за новац ће се конкурисати и код републичких и покрајинских фондова.

 

 

 

laza i paralaza 1

Са представом „Лажа и паралажа“, Народно позориште из Кикинде учествоваће на другом Фестивалу „Публикум“ у Кули. Поред кикиндског Позоришта, на „Публикуму“ ће, одлуком селектора Каменка Бертића, директора Културног центра Кула, наступити и Народно позориште „Тоша Јовановић“ из Зрењанина, са представом „Силвија“, суботичко Народно позориште са „Избирачицом“ и Шабачко позориште које ће извести комад „Виолина, даире и пегла“.

Специфичност Фестивала који се ове године одвија под слоганом „Корак напред“, јесте да најбољу представу, оцењивањем, бира публика. Прошле године Кикинђани су наступили са трагикомедијом „Смрт човека на Балкану“ и заузели друго место. Првопласирано је било Српско народно позориште које је играло „Аутобиографију“.

Фестивал „Публикум“ на сцени Културног центра Кула одржаће се од 22. до 26. новембра. Кикиндско позориште ће наступити треће фестивалске вечери, 24. новембра.

 

 

 

TOZA 5

Садашњи менаџмент фабрике „Тоза Марковић“ преузео је руковођење у јуну прошле године када је за в.д. директора именован Бранислав Бандић, постављен на предлог надлежних у „Србијагасу“, већинском власнику кикиндске фабрике.

-Година на измаку за фабрику „Тоза Марковић“ није била лоша- оцењује в.д. директора Бранислав Бандић. – План производње је испуњен и све је продато, иако можемо да продамо далеко више робе, али нас застарела технологија и опрема у томе спречавају. Планови су да се опрема замени млађом, да се повећа количина и квалитет робе и верујем да ћемо све моћи све да продамо и заузмемо боље место на тржишту него што имамо сада. Ове године продали смо скоро 30 милиона комада црепа, а толико смо и направили. За наредних месец и по направићемо још четири и по милиона, верујем да ћемо и то продати. Тржиште расте, отворили смо нова тржишта (Мађарска и један извоз за Француску), могли бисмо да продамо 35 до 38 милиона комада црепа- уверен је Бандић.

-Ове зиме неће бити заустављања производње. Правићемо мало веће застоје јер хоћемо неку опрему да поправимо, да буде функционална у јеку сезоне, али стајања на 60 дана неће бити. Увек ће радити једна линија, док се на другој буде радило и сређивало- објашњава Бандић који о дуговањима „Тозе“ каже:

-Дугове смо добрим делом вратили, за ових 16 месеци колико сам ту, вратили смо 220 милиона динара. Враћамо дугове по потписаним споразумима, очекујемо да ће се у току идуће године вратити 90 одсто тих дугова- рекао је в.д.директора фабрике.

Како наводи, „Тоза“ има 550 запослених и отворене конкурсе за више позиција.

-Примамо раднике на разним позицијама. Недостају нам инжењери са искуством, у црепарској индустрији тешко их је наћи. Примамо раднике и у малопродаји, на класирању, за рад на линији- истиче Бандић.

Да је ситуација у „Този Марковићу“ компликована и неизвесна поготово због кризе са гасом, оцењује председник Организације независног синдиката Зоран Средојев.

-Уколико дође до озбиљнијих проблема, ми свакако нисмо фабрика приоритета. Могу рећи да су зараде редовне, нема кашњења, а очекујемо да се тако и настави. Са друге стране, врло су скромне, просечна зарада у производњи је нешто изнад минималца, око 40.000 динара. Технологија у фабрици јесте застарела, не видим да ће то да се побољша јер сматрам да куповање половних машина није побољшање- каже Средојев.

Јавно предузеће „Србијагас“ недавно је објавило списак највећих дужника, на ком су се нашле и две кикиндске компаније. Поред МСК, који је највећи дужник за гас, наведено је и да „Тоза Марковић“ има доспели дуг из 2022. године у износу од 399,5 милиона динара.

 

 

Don`t copy text!