децембар 6, 2025

Dan: 15. novembar 2022.

prvi voz

Pre 165 godina zazviždao prvi voz

Jelena Trifunović novembar 15, 2022 0

Tog 15. novembra 1857. godine, tačno u 15 časova, u Kikindu je stigao prvi voz. Guverner srpskog vojvodstva Johan Koronini sa svojom svitom, bio je prvi putnik u prvom vozu na trinaestoj pruzi izgrađenoj u carevini, a prvoj u jugoistočnoj Evropi. Pruga Segedin-Velika Kikinda-Temišvar bila je deo 700 km duge trase Beč-Bratislava-Pešta-Segedin-Velika Kikinda-Temišvar- Bazjaš.

Železnička stanica u Kikindi građena je od 1854. do 1857. godine, po projektu Franca Doletska. Prugu su projektovali Matijas Seto i Jozef Koler. Glavni projekat uradilo je francusko preduzeće „Ernest Ganini“. Građena je po standardima za pruge prvog ranga. Njena izgradnja dovodi do naglog razvoja Kikinde- procvata industrije, poljoprivrede, zanatstva.

Prugom će kasnije saobraćati mnogi čuveni vozovi: „Orijent ekspres“, „Ostend ekspres“, „Keleti ekspres“, „Balkan ekspres“…

Tek 27 godina nakon puštanja u saobraćaj železničke trase Segedin- Velika Kikinda- Temišvar, izgrađena je pruga Beograd-Niš.

(Foto: Narodni muzej Kikinda)

ljubavno pismo

(VIDEO) Vrlo šaljivi povratak u prošlost- i u ljubav

Jelena Trifunović novembar 15, 2022 0
Kako su nam naši pouzdani izvori javili (imena i adrese poznate redakciji), u kikindskom Pozorištu nešto se sprema. Odnosno, proba. Da ne kažemo – piše. I peva. I mnogo, mnogo se smeje. Jer je došlo do zabune, a u pitanju je ljubavno pismo. Znači, stvar je ozbiljna.
Bili smo na probi, snimali je, pitali prisutne o čemu se radi i – napravili emisiju. Njih smo ostavili da završe predstavu. U našoj emisiji videćete i kakvu. Stvar je ozbiljna koliko i ljubav u pismu.
O „Ljubavnom pismu“ – na Kikindskom portalu! Vrlo uskoro! Već sutra!
planeta

Od jutros nas ima osam milijardi

Igor Crnogorac novembar 15, 2022 0

Od ovog jutra broj ljudi na planeti premašuje osam milijardi, što znači da nas je dvostruko više nego 1976. Najviše stanovnika ima Kina, ali se očekuje da će je Indija dogodine sustići. Očekuje se da će broj stanovnika nastaviti da raste, ali ne tako velikom stopom. Porast broja stanovnika na planeti prati sajt Worldometer, koji se oslanja na podatke institucija i na projekcije – u devet sati jutros pokazao je da se rodio osmomilijarditi čovek. U isto vreme je i Populacioni fond Ujedinjenih nacija (UNFPA) na Tviter profilu objavio da nas sada ima osam milijardi.

Na planeti je 1800. godine živelo milijardu ljudi. Dvomilijarditi Zemljanin rodio se 1930. Samo 30 godina kasnije, na Zemlji je bilo tri milijarde ljudi, a 1976. četiri milijarde. Od tada se populacija ljudi udvostručila.

Petomilijardita i šestomilijardita beba rođene su u našem regionu – 11. jula 1987. u Zagrebu je rođen Matej Gašpar, a 12. oktobra 1999. u Sarajevu je rođen Adnan Mević.

Sedmomilijarditi stanovnik Zemlje je devojčica, Nargis Kumar, rođena 31. oktobra 2011. u indijskoj državi Utar Pradeš.

Populacioni fond Ujedinjenih nacija ovakav porast stanovništva vidi kao veliki uspeh, budući da je porastao životni standard, produžen životni vek, kvalitetniji su zdravstvena zaštita i usluge.

Međutim, prema podacima UN, svetska populacija trenutno raste najsporijom stopom od 1950. godine i mogla bi dostići oko 8,5 milijardi 2030. godine, 9,7 milijardi 2050. godine, a vrhunac, od oko 10,4 milijarde ljudi, očekuje se 2080-ih, prenosi RTS.

Osam zemalja biće nosioci rasta svetskog stanovništa: Demokratska Republika Kongo, Egipat, Etiopija, Nigerija, Pakistan, Filipini i Tanzanija.

Trenutno se u našem regionu, u centralnoj i istočnoj Evropi, beleže niske stope fertiliteta, što je, u kombinaciji sa migracijama, uticalo na smanjenje broja stanovnika. Procene su da će Srbija, do 2050, ostati bez čak petine stanovištva, navodi se u današnjem saopštenju Populacionog fonda UN.

CDA_3653

(VIDEO) Na Starom jezeru uređeni kanali – u planu su i novi sadržaji

Igor Crnogorac novembar 15, 2022 0

Gradonačelnik Kikinde, Nikola Lukač, i izvršna direktorica Javnog vodoprivrednog preduzeća „Vode Vojvodine“, Danka Vasiljević, obišli su danas završne radove na uređenju kanalske mreže na Starom jezeru.

– Uređuje se oko 30 kilometara kanala u trima katastarskim opštinama: Kikinda, Bašaid i Banatska Topola. Uklonjeno je više od 260 hiljada kvadratnih metara vegetacije i izmuljeno je preko 40 hiljada kubnih metara iz kanalske mreže. Deo se rasipa u okolini kanala, a tamo gde to nije moguće, transportuje se na pogodne lokacije. Osim toga, očišćeni su i propusti koji su se u prethodnom periodu začepili od mulja – izjavila je Vasiljevićeva.

U pitanju je završna faza uređenja kanalske mreže, koju sprovode Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, Grad Kikinda i „Vode Vojvodine“. Ukupna vrednost radova je 40 miliona dinara, a izvođač je Vodoprivredno društvo „Srednji Banat“, koje je teritorijalno nadležno za ovo područje. Gradonačelnik Lukač podsetio je da ova saradnja traje već 15 godina.

– Nastavljamo dobru praksu. Sada se uređuje severni krak kanalske mreže, ali mi kontinuirano radimo na uređenju i održavanju Starog jezera. U narednom periodu biće još projekata za dodatno uređenje, kako bi ova oaza u centru grada dobila nove sadržaje i novu dimenziju. Planiramo da, s rumunskim partnerima, u okviru prekogranične saradnje, apliciramo sa projektima kojima bismo, možda, čak i oživeli reku Galadsku.

U izgradnju parkovskih površina, 700 metara staza, mobilijar, klupe i rasvetu s druge strane kanala, Kikinda je, ove godine, uložila 413 hiljada evra, od kojih je 85 odsto dobijeno na konkursu Intereg IPA programa prekogranične saradnje. Zasađene su 34 vrste zelenila i napravljeno brdo za sankanje.

Jedina prirodna vodena površina u Kikindi, Staro jezero, ukupne površine oko 5,1 hektar, ostatak je nekadašnje rečice Galadske koja je, kao ogranak reke Moriš, proticala kroz grad. Posle velikih poplava u 19. veku, izgradnjom nasipa radi zaštite stanovništva, Galadska je odsečena od Moriša i dotok vode je postepeno prestao.

Šezdesetih godina prošlog veka, Staro jezero ili Štefančeva bara, uređena je  kao gradsko kupalište. Problemi s dotokom tekuće vode bili su sve veći i, vremenom, samo jezero je zapušteno, kao i prostor oko njega. Prvo veće uređenje ovog prostora preduzeto je pre petnaestak godina. Mostići su napravljeni 2016. godine, a uređenjem površina preko kanala, proširen i ulepšan prostor postaje ekskluzivno mesto za šetnju i rekreaciju, kako za Kikinđane, tako i za turiste, goste grada.

 

Ima i kikindskih korena. Đorđe Cikuša debitovao u Barseloni

Ima i kikindskih korena: Đorđe Cikuša sa 16 godina i 11 meseci debitovao u seniorskom timu rukometaša Barselone

Dejan Panić novembar 15, 2022 0

Sva španska dnevna sportska štampa i njihovi portali, posvetili su veliki publicitet debiju mladog rukometaša Đorđa Cikuše u seniorskom timu Barselone u prvenstvenoj pobedi nad Gvadalaharom (38:26) začinjenog s dva postignuta gola, prenosi danas jedini naš dnevni sportski list beogradski „Sportski žurnal”.

Cikuša ima i kikindskih korena, majka Tanja iz našeg je grada. Tu ju je upozano Cikušin otac Zoran iz Bjelovara (Hrvatska), koji je svojevremeno na prelazu milenijuma igrao u kikindskom muškom rukometnom klubu, a kasnije bio i internacionalac u Portugalu i Španiji.

Đorđe je tako rođen pre 16 godina i 11 meseci u Đironi blizu Barselone, a ima i starijeg brata Petra, takođe člana najtrofejnijeg rukometnog kluba na svetu, ali on još uvek nije debitovao za prvi tim Katalonaca.

U španskim dokumentima Đorđe, u skladu s tamošnjim običajima, uz Cikuša nosi i majčino prezime Jeličić i jedan je od najistaknutijih reperezentativaca u mlađim selekcijama te Kraljevine, a u istoriji Barselone sada je upisan kao drugi najmlađi debitant.

FOTO: Secció d’handbol del FC Barcelona

ramona tot

Ramona Tot izabrana za članicu Saveta mađarske nacionalne manjine

Jelena Trifunović novembar 15, 2022 0

Nakon redovnih izbora za članove saveta nacionalnih manjina održanih u nedelju 13. novembra, Republička izborna komisija utvrdila je preliminarne rezultate. Članica novog sastava Saveta mađarske nacionalne manjine biće Ramona Tot, treća na izbornoj listi „Mađarska sloga“. U Kikindi na posebnom biračkom spisku upisano je 3.650 građana mađarske nacionalnosti, a na glasanje je izašlo 36 odsto. Ramona Tot zahvalila se svima koji su podržali listu „Mađarska sloga“.

-Zadovoljni smo ishodom izbornog dana, ali uvek može i bolje. Međutim, imamo u vidu da su glasači mađarske nacionalnosti, posebno oni koji imaju dvojno državljanstvo, učestvovali na trećim izborima ove godine. Deo mojih obaveza, pre svega, biće održavanje mađarskog obrazovanja, upotrebe jezika i kulture u našem regionu. Sa ponosom ću predstavljati banatska naselja, jer znam, kao rukovodilac jedne kulturne ustanove, da nam nije nimalo lako da opstanemo zbog emigracije i asimilacije. Jedan od mojih glavnih ciljeva je da se obrazovne, crkvene i kulturne institucije ujedine i ojačaju, očuvaju identitet mađarskih građana Vojvodine- kaže Ramona Tot koja je u Gradskom veću zadužena za nacionalne manjine, rodnu ravnopravnost i brigu o porodici. Po obrazovanju je profesorka mađarskog jezika i književnosti i rukovodi radom KUD-a „Eđšeg“.

Kako ocenjuje, dosadašnji rad Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine bio je veoma uspešan, sa konkretnim rezultatima.

– Zahvaljujući Mađarskom nacionalnom savetu, u vrtiću „Naša radost“ 2017. godine otvoren je celodnevni boravak na mađarskom jeziku, a osnovne škole „Feješ Klara“ u Kikindi i „Mora Karalj“ u Sajanu postale su škole od posebnog značaja. Ne smemo zaboraviti ni stipendije za studente, kao ni mogućnost da, ukoliko nastave studije u Novom Sadu, uz minimalan iznos koriste internat „Evropa“. Mnogo dugujemo radu Mađarskog nacionalnog saveta, svi moramo da vodimo računa o tome, ali sam sigurna da će i novi sastav efikasno raditi u naredne četiri godine- ističe Tot.

Predstavnici Saveta biraju se na mandat od četiri godine, a najbrojnija manjinska zajednica u Srbiji, mađarska, na te izbore izašla je sa jednom listom – „Mađarska sloga“. Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine broji 35 članova.

Don`t copy text!