Нови Лала у истоименој кловновској монодрами глумца Стефана Остојића и чувене француске редитељке Ли Делонг, поново је на својој мисији. Tурнеју је био започео после септембарске премијере – тада је, на бициклу, стигао до више од половине кикиндских села. Затим је Лала своју љубавну причу представио на заказаним гостовањима на португалским Азорима и у Хрватској. Ових дана вратио се да посети становнике још четири села у околини Кикинде, за које игра бесплатне представе.– Мој главни утисак је да људима у селима недостаје позориште. Публика је прво мало изненађена представом и стилом игре, али брзо прихвата мог Лалу и, чини ми се, заволи га – каже Остојић.
У првој кловновској монодрами у нашој земљи, Остојић доноси позоришног кловна, такође потпуно нову театарску категорију, која нас изједначава с иновативним, новим сценским изразом у свету. Још једна новина је што је овај Лала пантомимичар и музичар, весео и разигран, у сталној комуникацији са публиком. Монодрама има веома мало текста, који Остојић представља на неколико језика. Дакле, Лалу разумеју било где на свету.
– На острву Санта Марија имао сам интернационалну публику, која је потпуно разумела Лалину причу и реаговала са одушевљењем – прича Остојић. – Тамо сам доживео да су Мађари плакали и захваљивали ми се после представе. У Осијеку ми нису дали да одем са сцене, био је предиван аплауз. Овде сам, у сваком кикиндском селу, наишао на изузетан пријем домаћина и публике; у Накову сам добио пите, и са сиром и с кромпиром, у Банатској Топли представу сам завршио играјући коло на сцени са женама из њиховог удружења, а млади у Башаиду на бициклима су ме испратили до излаза из села. Пресрећан сам због тога.Монодрама „Лала“ рађена је у продукцији Града Кикинде, француске компаније „Ларк“, театра „Гусани у магли“ и фирме „Гриндекс“. У самој Кикинди, заказано је извођење у КУД „Еђшег“, у суботу, 29. октобра, од 20 сати.
Са банатским мотивима – традицијом и културом, Остојић ће наставити да упознаје публику у свим већим градовима Србије. У плану су и турнеје по Мађарској и Хрватској, а већ наредног месеца очекује га наступ у Прагу. Љубавна прича Лале и Сосе тако већ постаје интернационална, јер емоција не тражи речи. И увек допире до срца, на било којој тачки планете.
Ена Гогић има само 13 година и већ испуњава свој животни сан. Заправо, све је почело много раније, у вртићу, када је мала Ена била у хору „Чуперак“. Тада је, каже, стекла љубав према музици и схватила да је певање оно што је описује.
– Била сам најмлађа учесница, много смо вежбали. На самом такмичењу је било прелепо, презадовољна сам наступом. Трудиле смо се да сваки детаљ, сваки покрет буде савршен, да публика види резултате нашег труда. Мислим да смо постигле изузетан успех – међу 22 учесника, у укупном пласману, освојиле смо шесто место. Посебно смо задовољне што смо од стручног жирија добиле максимална 22 бода. Ово искуство донело ми је много нових пријатеља, са којима сам остала у контакту – каже Ена.
Ена је сада осми разред, похађа и Музичку школу, и још увек размишља о свом будућем занимању. Ипак, у једно је сигурна.
Фестивал музичких друштава Војводине у Руми установљен је 1964. године и највећа је манифестација аматерског музичког стваралаштва у Војводини.
Хор „Свети Јосиф Темишварски“ оформљен је при Храму Светих Козме и Дамјана, са жељом старешине храма оца Бобана Петровића и уз подршку других свештеника у храму, Мирослава Бубала и Миладина Спасојевића, за потребе литургије и других служби- крштења, опела, венчања. Љубав према музици и вера, окупили су осамнаест суграђанки, колико их је данас у овом хорском саставу под вођством Данице Мандић.
