Јесен на војвођанском „Истоку” нису обележили наши клубови, али неће бити ни угрожени испадањем, барем док не одмакне пролећни део.
СЛОБОДА
Слобода је најбоље пласирана екипа са шире територије града. Новокозарчани су јесен окончали на седмом месту, остварили су по шест победа и ремија, уз три пораза.
– Летос смо добро одрадили припреме, имали и одличан одзив играча, на сваком тренингу било их је више од 20, међутим у сезону нисмо ушли према очекивањима. У прва три кола узели смо тек бод – каже тренер Слободан Митровић.
Не потенцира тренер Слободе, али треба напоменути и да распоред није ишао на руку његовој екипи. Управо на старту, Новокозарчани су одмерили снаге с три најбоље екипе у том периоду. Ривали су им били Омољичани, који сада зимују на врху, а ремизирали су с њима код куће. Потом су поражени у Влајковцу од Јединства које је имало силовит старт, у првих шест кола изело је 15 бодова, а онда је Слобода поражена од Српскоцрњана који су највећи део јесени били лидери.
– Имали смо касније и серију од четири ремија, која је била у склопу још дужег низа од осам утакмица без пораза. Други део јесење полусезоне био је много успешнији за нас. У седам утакмица освојили смо 16 бодова, а изгубили смо минималцем једино у Житишту од Бегеја који је на крају јесени другопласирани тим. На самом крају, 4:0 славили смо на најближем гостовању, у Руском Селу, па с 24 бода мирно зимујемо. Циљ нам је задржати играчки кадар и уз, можда, неко појачање, борити се на пролеће поштено и за сваки бод – јасан је Митровић.
ЦРВЕНА ЗВЕЗДА
Старт Рускоселаца био је фуриозан, у прва четири кола забележили су све победе, а у петом ремизирали на тешком гостовању у Старчеву. Српсколигашке амбиције нису имали па се чинило да ће кројити врх и, евентуално, опробати се у баражу на крају пролећа. Уследио је међутим пад форме и игре у стилу топло-хладно уз изразито лоших 90 минута на самом крају јесени, када их је Слобода дотукла поменутом четворком, па Црвена звезда зимује на деветом месту с 23 бода.
Укупно гледано солидан је то скор, али, и поред тога, дошло је до разлаза с тренером Јовицом Лакићем који пак није био расположен за коментар, а остаје да се види ко ће и с каквим амбицијама повести Црвену звезду у наставку сезоне.
КОЗАРА
Двојица тренера предводили су Козару током јесени. После Зорана Карановића, који је у шест утакмица узео четири бода, кормило је преузео Раде Медић, а потом су Великоселци, у преосталих девет рунди, освојили још 14 па их укупно имају 18 и на 10. су позицији.
– Сматрам да се Козара није консолидовала летос и мојем претходнику није било лако радити, али када се све сабрало, била је ово задовољавајућа јесен за колектив који има дугачак стаж, можда и најдужи, у четвртом степену, а и културу тренирања за разлику од већине клубова у окружењу. Када говорим о периоду у којем сам био на клупи, морам напоменути да су временом играчи схватили шта од њих очекујем и то је донело резултате, а у последњих неколико кола дошли смо и до добре игре – вели Медић.
Стручњак Великоселца најављује и допунску селекцију играча.
– Већ јесенас имали смо већи број младих играча који више нису имали право наступа у кадетима па су прикључени првом тиму и ту нас, можда, чека и најделикатнији задатак. Биће потребно и време и стрпљење у раду с њима, а циљ нам је да пролеће одиграмо што је могуће мирније и без страха од борбе за опстанак. Дакле, остаје нам само добар тренинг током предстојећих зимских припрема – закључује Медић.
ПОЛЕТ
Након шест година наковачки Полет летос је опет заиграо на војвођанском „Истоку”, а после првог круга 12. је на табели са 16 бодова.
– Као повратници у покрајински ранг, поставили смо неколико циљева: да играмо леп и нападачки фудбал, освојимо најмање 16 бодова, будемо довољно удаљени изнад екипа које ће испасти из лиге и да наш Полет опет има значајну улогу и равноправно се такмичи са свима. Те циљеве смо и остварили – истиче Александар Кресоја, тренер Наковчана.
Међутим, јесен је обележио инцидент након утакмице у Накову, против Напретка из Честерега.
– То нас је у великој мери пореметило, остали смо без шесторице кажњених играча, уз суспензију нашег стадиона. У шест утакмица закинути смо да играмо пред нашим верним навијачима тако да смо у крајње тешким и неповољним околностима извукли максимимум током јесени.
Кресоја очекује мирније пролеће.
– Најпре, ове зиме морамо да задржимо играчки кадар. Показали су момци да имају квалитет за војвођански степен, а онда ћемо једва чекати да нам се врате кажњени играчи, а потом и да одрадимо још три утакмице казне ван Накова. Верујем да смо кадри да испунимо основни циљ, опстанак у лиги у којој Наковчани по својој традицији и историји као „најфубалскије село” у бившој Југославији, у најгорем случају, заслужују да играју у континуитету – оптимист је Кресоја.
Д. П.