Danas je Velika subota – drugi dan hrišćanske žalosti koji sledi nakon Velikog petka, dana kada je raspet Isus Hrist. Vernici ovaj dan provode u tišini i molitvi, čuvajući uspomenu na Hristov pogreb i Njegov silazak u Ad.

Kao deo Strasne sedmice, Velika subota predstavlja uvod u radost Vaskrsa. U hramovima, vernici celivaju plaštanicu na simboličnom Hristovom grobu, u dubokom poštovanju i nadi u Njegovo Vaskrsenje.

Ovaj dan obeležava prelaz iz starog u novo vreme – početak ere obeležene svetlošću Vaskrsenja. U Svetoj zemlji, u hramu Hristovog Groba, već vekovima se na ovaj dan dešava čudesna pojava Svetog ognja. Jerusalimski patrijarh unosi ugašeno kandilo koje se samo pali, a plamen se prenosi na sveće prisutnih i dalje nosi u domove i hramove širom sveta.

U pravoslavnim porodicama završavaju se poslednje pripreme za najveći hrišćanski praznik. Čiste se kuće, priprema praznična odeća, a ko još nije, u rano jutro boji vaskršnja jaja. U nekim krajevima mesi se i poseban hleb – vaskršnjak. Post se nastavlja, i to strogo – na vodi, uz suhojedenje.

Pored zvaničnog naziva Velika subota, u različitim krajevima ovaj dan je poznat i kao Strašna, Zavalita, Crvena ili Dugačka subota – nazivi koji podsećaju na dugotrajne Hristove muke na Golgoti.

Prema narodnom verovanju, na ovaj dan treba učiniti dobro delo ili udeliti milostinju siromašnima – veruje se da će se to dobročinstvo višestruko vratiti. Takođe, ne rade se nikakvi poslovi u polju niti ručni radovi.

S obzirom na to da ove godine pravoslavni i katolički vernici Uskrs proslavljaju istog dana, danas je Velika subota i u katoličkoj tradiciji. U katoličkim crkvama ne služi se Sveta misa, već vernici u tišini razmišljaju o Hristovoj žrtvi. U večernjim satima, na Veliku subotu počinje Vaskršnje bdenje, koje simbolično označava Hristovo Vaskrsenje i ulazak svetlosti u svet.