На кикиндској пијаци ових дана има више продаваца него купаца. Тезге су препуне воћа, поврћа, млечних и месних производа, али купци ретко застају, па је утисак да је понуда далеко већа од потражње.
Цене су разнолике: парадајз и паприка продају се по 170 до 180 динара, кромпир је 100 динара, док се на џакове може наћи и за 80. Тиквице су 100, диње такође 100, а лубенице између 40 и 50 динара по килограму. Кајсије су међу скупљима – 500 динара, брескве од 200 до 350, грожђе 300-350, крушке 250. Кукуруз се продаје три за сто или 50 динара по комаду. Јаја коштају од 15 до 18 динара.
– Мало је све стало већ десетак дана. Сезона је годишњих одмора. Имам ја своје сталне муштерије, па сам задовољна. Ипак, има промена када је зимница у питању. Раније су се више куповале паприке на џакове, старији још увек то раде, млади слабије – каже Клара, која је на пијаци већ 24 године.
На тезгама се могу пронаћи и производи за оставу: килограм меда је 1.000 динара, четврт литра млевене паприке – 250, док је 100 грама супе – 100 динара.
– Продаје се, како који дан. Сад је мало слабије. Летњи одмори, па људи више путују него што кувају – коментарише Петар.
На млечној ситуација је мало боља, али овде, кажу продавци, треба и поранити. Килограм ролованог сира кошта 1.000 динара. Цело пиле је 380 динара, бело месо 550, а батаци 450 динара леђа 150.
Славко долази свакодневно, али не купује много.
– Узимам само домаћи бели лук овде. Воће и остало купујем у великим трговинама, јефтиније је, и до 25 динара по килограму. То много значи, нарочито нама пензионерима – каже он.
Љиљана продаје поврће и расад купуса за јесен, али и један природан лек.
– Ми произвођачи морамо да се боримо за купце. Велика је конкуренција. Врућине не помажу, људи иду у климатизоване маркете, тамо купују на картице. Ипак, има оних који цене домаће, па дођу код нас. Имам гушчију маст, она је добра за плућа – намаже се и прекрије листом купуса и крпом и држи целу ноћ. Добро је и да се стави на врх кашичице у млеко са упрженим шећером. Паковање од 250 грама кошта 1.000 динара – објашњава Љиљана.
На пијаци се продаје и саксијско и баштенско цвеће – хибискус канадски или мочварни за 1.300 динара, затим индијски јоргован, мексичка петунија, афрички плави љиљан. Најскупља је монстера, коју, како нам је објашњено, погрешно зовемо филадендроном.
Има и оних који већ размишљају о зими. Тако се на пијаци могу наћи и назувци по 500 динара, као и чарапе које коштају 1.000 и, вунене, 1.200 динара.
Иако је понуда разнолика и богата, купаца је осетно мање. Високе цене, врућине и сезона одмора утичу на продају, али пијаца, упркос свему, остаје место сусрета, разговора и избора – за оне који знају шта траже.
С. В. О.