žetva

Сајан је био домаћин 28. Севернобанатским жетелачким свечаностима. Манифестација  је окупила је екипе  из Црне Баре, Мађарске из места Апартхалом, Сенте и Сајана.

Најстарији косац био је 88-годишњи Ференц Хереши из Сенте.

-И данас, кроз оваква окупљања, подсећамо како се некада тешко долазило до хлеба. Први пут сам косу узео у руке  са 15 година и прво сам косио детелину, док нисам научио добро да радим са косом. Раније нисмо имали комбајне само косе, српове и наше руке. Радило се од ујутро до увече. Жито смо везивали у снопове које су вукли коњи на колима. За косце је најважнији добар алат, коса, која мора да буде оштра. У супротном косац би се брзо уморио. Косу сам наследио од оца и она је генерацијама у нашој породици – истакао је Ференц Хереши.

У сенћанској екипи био је младић Кристоф. Он ће наследити традицију ручног кошења жита породице Фекете. Научио да коси од баке Маргите Шарвари чији је задатак био да спреми укусан фруштук екипи косаца. Она је припремила барена јаја, барен кромпир, сланину, погачице са чварцима, сир, проју и још много тога. Било је и слатких колача за оне који су могли да их приуште

Фруштук, пре уласка у њиву, мора да буде сит, потврдила нам је Илдика Абрахам из Црне Баре.

-Као што је то моја бака радила некада и ја сам умесила домаћи хлеб. Није било тешко. Она је то радила малтене сваког дана, а ја неколико пута годишње. На парчад смо мазали маст и паприку, уз кобасицу, краставце, сланину. Задатак жена је сакупљају покошено жито и да класје ређају у крст. Већ 15 година, као чланица културног удружења из нашег места учествујем на жетелачкој свечаности –  навела је наша саговорница.

У екипи из Црне Баре био је и Далибор Стојков, косац.

-Са 15, 16 година научио сам да косим од деде. Добра коса је пола посла и уз добар доручак читав дан може да се ради. Важно је да млади науче како је то било некада. Сада уз, уз добар комбајн, жетва се заврши за десет дана. Раније је она трајала и по месец дана – навео је Стојков.

Домаћини из Сајана имали су најмлађу екипу. Чланови КУД-а „Ади Ендре“ Атила Бењоцки, Акош Бењоцки, Александар Митревски и и Хенрик Косо настављају сеоску традицију.

-Имамо од 15 до 19 година и четврти пут учествујемо у косидби. Научили смо од очева и деда да држимо косу, да је оштримо и да радимо у пољу са њом. Није тешко али желимо да сачувамо оно традиционалну манифестацију у нашем селу – рекао нам је Атила Бењоцки.

 

Прикажи ову објаву у апликацији Инстаграм

 

Објава коју дели Кикиндски портал (@порталкикиндски)

Са гостима из мађарског града Апартхалма Сајан се побратимио 2013. године и већ 11 година они су део свечаности. Суседи воле окупљање које их враћа у прошлост и радо долазе.

Манифестацију је подржала и локална самоуправа,а овом догађају присуствовали су градоначелник Младен Богдан, помоћница градоначелника Дијана Јакшић Киурски и чланица Градског већа Мелита Гомбар. И први човек града опробао се у ручном кошењу „хлебног зрна“.

-Важно је очувати обичаје, јер уколико не знате прошлост свог народа, остајете без корена. Сајанске жетелачке свечаност су ту и да нас подсете како је то некада било, а на нама је да ми ову традицију пренесемо на младе. Ово је уједно и почаст прецима без којих ни нас не би било – прецизирао је градоначелник Богдан.

Вршидба жита је један од најважнијих пољопривредних радова, а косидба је имала и улогу јачања заједнице.

-Значај оваквих манифестација је, осим што негују традицију, и промоција правих породичне вредности. Важно нам је да млади то увиде и да знају да за све треба да се потруде и да сопственим радом стигну до резултата – казао је председник Савета МЗ Сајан Золтан Тот.

КУД „Ади Ендре“ чува ову манифестацију јер је жетва  била дан радости и заједништва.

-Наша дужност је да очувамо народну традицију и да је пренесемо на младе. Када виде како се тешко долазило до хране на трпези, млади ће више ценити оно што сада имају – напоменула је Шара Бењоцки, председница КУД-а.

Помоћ жетелачким свечаностима пружили су и Покрајина и фондација „Бетлен Габор“ из Мађарске.

А.Ђ.