Варошки трг у Мокрину биo je у знаку Мирослава Мике Антића. Дан овог значајног Мокринчанa обележава се сваке године 24. јуна на датум када је преминуо. Oмаж великом песнику, новинару, сликару и филмском редитељу ове године обележен je 39. пут под слоганом „Књига, издајство, лирике, записи са путовања“.Меморијал je окупио глумце, писце, музичаре, поштоваоце његовог дела, све оне који чувају сећање на једног од најпознатијих српских песника, сликара, новинара и боема. У импровизованој кафани на Микине записе подсетили су Бранка Пујић, Драган Јовановић,Ратомир Рале Дамјановић, Миодраг Петровић, Неђица Мијајловић, Арсен Чаркић, Боро Војиновић.
-Поезија је у великој мери утицала на моје одрастање и формирање моје личности. Одрастала сам уз песме Мике Антића и драго ми је што сам у прилици да говорим његову поезију у његовом Мокрину. Његове речи су снажне и допиру до срца, дубоко су филозофске и говоре о малим стварима које живот значе, а одрасли су их заборавили јурећи за каријерама, новцем, престижом. Докле год говоримо његову поезију, Мика је међу нама – поручила је Бранка Пујић.
Први пут у Мокрину, на Меморијалу, Бранка Пујић, каже да тек сада схвата Мирослава Антића.
-Лепо је јер из градске вреве и гунгуле дођеш у миру. Све тече, никуда се не жури. Схватам да је Мика имао где да научи о животу, јер ово је живот, а све оно када си иза или испред времена дефинитивно је погрешно. „Опомена“, „Порука“, „Неповратна“, све песме су предивне и све их волим – додала је наша саговорница.
Ратомир Рале Дамјановић, новинар и писац, каже да је Мокрин место чаробњака међу којима је Мика Антић највећи.
-У својој биографији написао је како препушта другима да пишу његову биографију, тако да Меморијал, али и сви ми пишемо његову биографију и део смо његовог пустоловног песништва, донкихотског похода. Књига „Гарави сокак“ представља га босоногог са дечијом душом и у њој се расправља о правди, хлебу, гладовању, љубави, поштовања. Добро сам знао Мику Антића. Упознали смо се 1967. године у његовом атељеу на тврђави и тада ми је рецитовао песму „Балада“ коју је тек написао. Бесмртници попут њега стално допуњавају своју биографију – сматра Дамјановић.
Меморијалу су присуствовали и градоначелник Никола Лукач, његова заменица Дијана Јакшић Киурски и Валентина Мицковски, чланица Градског већа.
-Значај Мике Антића немерљив је за читав регион. Мокрин је за време његовог Меморијала центар културе у Србији. Овај, али и друге значајне културне манифестације помоћи ће нам да остваримо наш циљ, да Кикинда буде престоница културе 2027. године – навео је Никола Лукач.
Председник Савета Месне заједнице Мокрин, која је и организатор Горан Ристић подсетио је да је Недеља културе у Мокрину приређено више културних догађаја.
-Мирослав Антић сваке године у нама, Мокриначнима, пробуди емоције и жељу да из године у годину обележавамо овај дан – прецизирао је Ристић.
На бини је био и тамбурашки оркестар „Мокаси“ јер музика и кафана били су део живота Мирослава Антића. Меморијал су подржали МЗ Мокрин, локална самоуправа, Министарство културе и Покрајински секретаријат за образовање, управу, прописе и националне мањине-националне заједнице.
А.Ђ.
