Topolski kotlić

Поводом Дана Банатске Тополе и црквене славе у центру села организован је 14. „Тополски котлић“ који је окупио 22 екипе. Такмичење у кувању рибље чорбе ове године имало је више пријављених екипа у односу на прошлу, а пехаре, медаље и вредне награде уручили су градоначелник Никола Лукач и председник Скупштине града Младен Богдан.

Прво место освојио је Јожеф Мака из Банатске Тополе који је и иначе сеоски шампиона у кувању овог специјалитета.

– Годинама кувам рибљу чорбу и, осим у Војводини, такмичим се и широм Србије, у већим градовима. Где год да одем, позовем организаторе да дођу и буду гости на „Тополском котлићу“ јер је важно да промовишемо наше село и нашу највећу манифестацију. Нема велике тајне када се кува рибља чорба. Најважније је да је риба свежа, да има доста лука и да је паприка квалитетна. Иако сви ми, такмичари, истичемо да је важно учествовати, волимо и када победимо. Ипак, најбоље од свега  је дружење – истакао је Мака.

Друго место заузео је Петер Сабо из Зрењанина, а трећи је био Драган Терек из Кикинде. Сва тројица добила су котлић и пехаре, а жири је доделио још шест утешних награда.

И Тихомир Стојић из Зрењанина сагласан је да је најважније да је шаран за чорбу свеж.

– Уз квалитетну рибу и добру паприку чорба не може да буде лоша. Рибљу чорбу кувам двадесетак година и други пут сам на такмичењу у Банатској Тополи. Драго ми је што овако мало место успе да окупи велики број такмичара. Велику улогу у томе има одлична организација – рекао је Стојић.

Породично су се такмичењу прикључили чланови породице Берта из Банатске Тополе. Беата нам је открила да су до сада били два пута други и једном трећи.

– Дан села је прилика да се окупе мештани и да се врате они који више не живе овде. Сви који су отишли у веће градове или ван граница наше земље једва чекају буч како би се сви окупили на једном месту. За добру рибљу чорбу најважнији састојак је љубав према кувању, а након тога долази и све остало – казала је Беата Берта.

Председник жирија био је Имре Сабо, витез кулинарства из Сенте.

– Оцењивали смо боју, густину, потковицу од рибе која не сме да буде раскувана и укус. Морам да признам да Банаћани, иако немају реку, боље кувају рибљу чорбу у односу на становнике Бачке. Није било лако одабрати најбољу чорбу, пресудиле су нијансе – напоменуо је Сабо.

Традиционалну кулинарску манифестацију организовали су Удружење љубитеља природе – Клуб „Мрена“ и Месна заједница Банатска Топола, уз помоћ локалне самоуправе.

– Иако су били најављени, пријатељи из Румуније нису могли да дођу, са њима би такмичење било још квалитетније. Најважније је да смо испунили очекивања такмичара у погледу квалитета рибе, али и да нико није имао замерку на организацију. Такмичарске екипе дошле су из Кикинде, Накова, Банатског Великог Села, Бочара, Новог Милошева, Михајлова и других места – додао је Марко Тинтор, председник клуба „Мрена.

Председник Савета Месне заједнице Банатска Топола Недељко Цимеша навео је да је, поред великог броја учесника, Банатска  Топола била добар домаћин  великом броју гостију.

– Ово је била прилика и да попричамо о плановима до краја године. У септембру нас очекују радови на адаптацији Дома културе, како би мештани, након више година, поново добили место за окупљање. У плану је и изградња два паркинга и, уколико то урадимо, бићемо задовољни – прецизирао је Цимеша.

Опредељење локалне самоуправе је да улаже у развој свих села на територији Града.

– Свака месна заједница нам је подједнако важна јер је наш приоритет да се села равномерно развијају. Са мештанима Банатске Тополе обележавамао Дан села, помажемо им да се „Тополски котлић“ одржи и да буде још бољи. Ово је прилика и да поразговармо са Тополчанима, да чујемо њихово мишљење и њихове идеје о развоју села и његовом бољем функционисању – навео је Младен Богдан.

Сутра и прекосутра ово село постаје место ходочашћа многобројних верника јер се прославља сеоска слава Велика Госпа. Римокатоличка црква, подигнута 1899. године у центру села, сматра се највећим светим местом у Банату с обзиром на то да је позната по појављању Богородице на зиду цркве.