Пола века књижевног рада сажео је у своје најновије дело Славомир Гвозденовић, румунски и српски песник, уредник, универзитетски професор, посланик у румунском Парламенту, оснивач Савеза Срба у Румунији и први председник Скупштине дијаспоре и Срба у региону. Збирку „Аутобиографија са поезијом“ представио је у Темишвару, а прва промоција у Србији уприличена је у нашем граду синоћ, у Народној библиотеци.
– Радује ме ово представљање у Кикинди јер је она далеко испред свих градова у Србији када је у питању сарадња са српском заједницом у Румунији – рекао је професор Гвозденовић. – Књига је моја биографија кроз поезију, а у темељима те поезије је пуно тога од наше историје, духовности, културе и памћења, свега што нас карактерише као посебан народ у Румунији и показује да смо, упркос свим невољама кроз које смо пролазили, сачували свој образ, част и достојанство, и нисмо поклекли ни пред ким. Скупо смо платили свој српски понос и достојанство, али бар смо то сачували за своју децу. Све је то у мојој поезији, све то чувам од заборава.
Гвозденовић је доктор српског језика и књижевности, а карактерише га изванредно познавање језика, истакла је књижевна критичарка Марија Танацков.
– Славомир Гвозденовић има, међу нашим песницима у дијаспори, можда и најзначајније место. Изузетно добро познаје језик, ушао је у његове тајне и по осећају за језик упоредила бих га са Васком Попом. Зачудно је да један Румун и један српски песник у Румунији толико воле српски језик, да улазе у његове дубине и да, на темељу тога, могу да нам покажу сву његову лепоту. Он има песме са римом, без риме, експерименте са интерпункцијом и са постмодерном, али по мени, он је песник који је изузетно ослоњен на традицију и негује културу сећања. Ипак, он није само српски песник, његов лирски субјекат представља се као грађанин света. Целокупна култура, од античке до данашње европске и светске цивилизације, садржана је у његовим песамама на нивоу асоцијација и примера. Он негује културу сећања, против је постмодернистичког хаоса и уништења свега што је иза нас, везан је за нашу веру, обичаје и традицију, и све то налази један лепи сплет у његовој поезији – рекла је Марија Танацков.
Гвозденовић је најавио да ће се, 23. и 24. новембра у Темишвару, у оквиру Дана српске културе, одржати мини-сајам српске књиге што је, како је рекао, јединствена манифестација у читавом српском расејању. Програми ће уследити после Дана српског језика који је, на његову иницијативу, изгласан у Парламенту Румуније. „Ми чувамо своје јер без имена и језика не бисмо ни постојали“, закључује Гвозденовић.
На добро посећеној књижевној вечери књижевника из Румуније и пријатеља Кикинђана, наступила је Женска певачка група „Гусала“.
