U organizaciji Sekretarijata za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj i ove godine za poljoprivrednike organizovana je besplatna poseta Međunarodnom poljoprivrednom sajmu.
Najveću agrarnu manifestaciju u regionu, koja se održava 92. put, imalo je priliku da poseti 50 poljoprivrednika. Cilj posete je upoznavanje poljoprivrednika sa najnovijim tehnicko tehnološkim dostignućima u agraru, primeni nauke u poljoprivredi, izložbama poljoprivredne mehanizacije, organske hrane i novinama u ovoj oblasti.
Ove godine zbog aktuelnih životinjskih bolesti u regionu izostala je Nacionalna izložba stoke. Poseban akcenat ove godine bio je na predstavljanju proizvoda sa dodatom vrednošću, organskih proizvoda, proizvoda sa oznakama geografskog porekla, sa oznakom „Srpski kvalitet” i zanatskog piva.
Sajam je počeo 17. i traje do 22. maja i okupio je više od 1.000 izlagača iz oko 40 zemalja, a strateški partner sajma je Italija.
Kompanija NIS sprovela je dronsko snimanje bušotinskog fonda i nadzemne infrastrukture na naftnom polju u Kikindi, kao deo unapređenja procesa istraživanja i proizvodnje nafte i gasa. Ova metoda omogućava efikasnije prikupljanje podataka sa terena, koji se koriste u geološkim istraživanjima i projektovanju infrastrukture.
Snimanjem su, kako je saopštila kompanija, dobijeni ortofoto snimci, digitalni modeli terena i oblaci tačaka, a podaci se dalje koriste za planiranje cevovoda i objekata. U ovom slučaju, dron je zamenio klasične geodetske metode, uz tačnost merenja između 15 i 20 milimetara. Dnevno je moguće obraditi do 90 hektara terena na visini leta od 190 metara, uz preciznost od 3 cm po pikselu.
Tehnologiju su primenili zaposleni Departmana za inženjering Naučno-tehnološkog centra (NTC) NIS-a, koji planira da ovu praksu proširi i na druge lokacije.
Prema rečima Aleksandra Kneževića, direktora ovog departmana, snimanje omogućava bržu pripremu projektne dokumentacije, a terenske slike olakšavaju rad projektanata bez dodatnih izlazaka na teren. Naveo je primer lokacije od 25 hektara, koja je snimljena za jedan dan, čime je ostvarena značajna ušteda u vremenu.
Na Prvenstvu Vojvodine za poletarce, pionire i nade, pionirski tim kikindskog Feniksa u borbama: Danilo Anučin, Milan Muidža, Veljko Vidović, Damjan Kala, osvojio je prvo mesto. Pojedinačno, Muidži (do 30kg) i Anučinu (do 40) pripala su srebra dok je nada Jelena Kličić bronzana (do 40 kg).
U disciplini kate, nade Nikola Skakić (C klasa) i Danilo Đukanović (D klasa) uzeli su bronze kao i pionirka Nikolija Dabović (D klasa).
Branko Ivetić, čuveni odbojkaš, zatim sportski radnik, a potom i trener, preminuo je u 76. godini u Novom Sadu nakon duge i teške bolesti. Ostaće upamćen kao jedan od najdarovitijih odbojkaša poniklih u Kikindi.
Ivetić je, kako je zabeleženo na sajtu OK Vojvodina, rođen u Mokrinu, da bi se kao dečak s porodicom preselio u Kikindu, u kojoj je završio srednju školu, pa upisao Mašinski fakultet u Beogradu. Prve sportske korake načinio je u ovdašnjem Radničkom, koji se tada takmičio u Prvoj saveznoj ligi SFRJ. Već kao srednjoškolac ustalio se u prvoj postavi.
Branka se, sa setom u glasu, priseća njegov drugar iz kikindskog komšiluka u Ulici Đure Daničića, Jovica Bešlin. Nekadašnji poznati fudbaler i fudbalski sudija najvišeg ranga kaže da su njih dvojica ista generacija, da su se svakodnevno družili, zajedno odlazili u osnovnu školu (sadašnja OŠ „Sveti Sava“), igrali fudbal na goliće…
-Izvanredno smo se slagali – priča Jovica. – Bio je tako pozitivan, pouzdan u svemu. Drugarčina do korica. Kasnije su nam se životni i sportski putevi razišli. Povremeno smo se, na obostranu radost, susretali. Baš me rastužila vest da ga više nema…
Za Brankom žale svi koji su ga poznavali, pogotovo ljudi iz odbojkaškog sveta. Među takvima je i Petar Nikolić, čuveni as Radničkog. Veli da ga je potresla najtužnija informacija iz Novog Sada:
-Znao sam da je u poslednje vreme nije bio najzdraviji, ali sam verovao ga će prebroditi i ovu životnu bitku. Bio je, inače, veliki borac i beskompromisni optimista. Sećam se kada je, kao junoša, ušao u našu prvu postavu. Lep i šarmantan dečko, stasit, bogomdan za odbojku. Uz to, uvek siguran u sebe, do beskraja požrtvovan. Borac. Imao je čudesnu moć da motiviše kolektiv. I nama starijima, u žaru borbe, podstičući nas na maksimalan angažman i na treningu i na meču, umeo je prekorno da podvikne: „Brečavajte se“.Ja, kao dođoš, ne razumem reč, pa tražim da objasni šta mu to znači. A on će, malo začuđen: „Kako ne znaš šta to znači, pa brečavajte se, bacajte se za svaku loptu“. I tako našeg Branka od milošte nazvasmo Brečko. Otišao je, posle srednje škole, od nas, ponevši i nadimak, koji ga je neprekidno kroz život pratio. Sada nam Brečko ode u legendu…
I Miško Kijac, iz Kleka, čuveni igrač GIK Banata iz Zrenjanina, Ivetića pamti po svemu što krasi uzornog sportistu i karakternu ličnost. Potresla ga je vest o smrti čoveka kojeg je beskrajno poštovao. Za Branka veli da je bio krajnje neposredan i druželjubiv, spreman da svakome u nevolji pomogne. „Balkanska duša, u pravom smislu“. Dodaje da je Ivetić s porodicom živeo u Novom Sadu. Kad god bi se susreli uvek je nostalgično pričao o „svojoj lepoj varoši Kikindi“, u kojoj je proveo detinjstvo i ranu mladost.
Branko Ivetić je, na sajtu Voše je zabeleženo, sem za Vojvodinu, nastupao i za GIK Banat i Staru Pazovu, te se po završetku karijere ponovo obreo u Vojvodini, obavljajući stručne poslove i baveći se trenerskim pozivom. Jedno vreme radio je u trgovinskom preduzeću „Agrovojvodina“. Branko Ivetić je iza sebe ostavio dve ćerke i sina.
PARTIJA ZA UDžBENIKE
Vojvodina je u sezoni 1969/70 bila prvak Jugoslavije. Petar Nikolić pamti odlučujuću utakmicu koja je Novosađanima donela laskavu titulu prvaka Jugoslavije.
-Taj susret, koji sam pratio preko televizije, nikada neću zaboraviti. Vojvodina je sa 3:0 pobedila do tada neprikosnovenu Mladost, a njen ključni igrač bio je Ivetić. Naš Brečko je bio maestralan. Ni najmanji kiks nije napravio.Brečkova partija za udžbenike.
U Ligi mladih plivača Vojvodine za mlađe pionire i pionire, koja je održana u Novom Sadu, članovi Velike Kikinde osvojili su 19 medalja i po tom parametru bili su drugi dok su u ekipnom plasmanu zauzeli treće mesto. Odličja su osvojili u uzrastu mlađih pionira Aleksandra Protić (tri srebra i bronzu) i Lena Stojanović (po zlato, srebro i bronzu), a u konkurenciji pionira: Luka Bubulj (zlato), Ognjen Terek (dva srebra), Jovana Savić (srebro), Aleksandar Sokolai (dva zlata i srebro), Jovana Sabo (zlato), Lena Bikić (srebro), Sanja Stojkov (bronza), a tu su još i dva zlata u štafetama 4h100m kraul (Sokolai, Đukić, Bubulj, Terek) kao i ženskoj štafeti (Bikić, Stojkov, Sabo, Savić). D. P.
Na Otvorenom prvenstvu Srbije u Novom Sadu, plivači Velike Kikinde uzeli su 11 odličja. Teodora Stančić osvojila je dva zlata u juniorskom uzrastu i tri bronze u apsolutnoj odnosno omladinskoj konkurenciji, Aleksa Kockar uzeo je tri zlatne medalje kao omladinac i još dve bronze, po jednu u omladinskoj i apsolutnoj kategoriji dok je omladinac Matija Tornjanski doplivao do jedne bronze. D. P.
Na Otvorenom prvenstvu Vojvodine u plivanju za kadete i mlađe, u Novom Sadu, Velika Kikinda osvojila je 24 medalje: Matija Tornjanski (zlato i dve bronze), Aleksa Kockar (pet zlata), Petar Savić (srebro i dve bronze), Mihajlo Kiurski i Marko Protić (po bronzu), dve muške štafete 4h100m kraul i 4h100m mešovito (po zlato), Minja Balint (dva zlata i bronzu), Teodora Stančić (po zlato i bronzu i tri srebra) te ženska štafeta 4h100m kraul (zlato) D. P.
Agrarni budžet AP Vojvodine u 2025. godini iznosiće 12.168.909.600 dinara, što je neznatno povećanje od 3,76 procenata nego u prošloj godini. Kroz konkursne linije Pokrajina je obezbedila više novca za kupovinu opreme i sistema za navodnjavanje – 440 miliona dinara, što je za 80 miliona više nego u 2024. godini. Za stotinu miliona dinara biće veći podsticaji za nabavku priplodnih grla stoke, iznosiće 250 miliona dinara. Čak 270 miliona dinara u 2025. godini, umesto ovogodišnjih 35 miliona dinara, biće opredeljeno za unapređenje i razvoj ruralne infrastrukture i usluga, izjavio je pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Vladimir Galić.
– Nova mera biće finasiranje kupovine automatskih meteo stanica i svetlosnih lovnih lampi za potrebe Prognozno–izveštajne službe APV, za šta je opredeljeno 6.000.000 dinara, zatim mera za smanjenje glodara u poljoprivrednom zemljištu 120.000.000 dinara i za opremu za učeničke zadruge osnovane od strane srednjih poljoprivrednih i prehrambenih škola na području pokrajine 20.000.000 dinara – rekao je Galić.
Naveo je da će biti objavljeno 25 konkursa prema ustaljenoj dinamici, pa se registrovana poljoprivredna gazdinstva mogu nadati konkursnim linijama u prvom kvartalu godine. Najviše novca, 550 miliona dinara biće opredeljeno za kupovinu poljoprivredne mehanizacije u biljnoj proizvodnji i mehanizacije za opremanje farmi u stočarstvu. Za pružanje podrške mladim poljoprivrednim gazdinstvima biće izdvojeno 200 miliona dinara, a za preradu na gazdinstvima 111 miliona dinara. Osim konkursa koji se odnose na registrovana gazdinstva, Sekretarijat je opredelio znatnu sumu novca za unapređenje i razvoj lokalnih samouprava.
– Za sufinansiranje rekonstrukcije, sanacije, izgradnje i izrade projektno-tehničke dokumentacije vodnih objekata u javnoj svojini u 2025. godini i za objekte fekalne kanalizacije u javnoj svojini opredeljeno je 545 milona dinara. Lokalne samouprave će moći da konkurišu i za uređenje atarskih puteva, a za ovu namenu je planirano 440.000.000 dinara, kao i za uklanjanje divljih deponija sa poljoprivrednog zemljišta, za koje je predviđeno 400.000.000 dinara.
Poljoprivredno stručne i savetodavne službe dobiće 227.807.000 dinara, dok je za sprovođenje godišnjeg odgajivačkog programa u stočarstvu planirano 40.000.000 dinara.
– Sedam milijardi dinara je obezbeđeno i za uređenje kanalske mreže za odvodnjavanje poljoprivrednog zemljišta, rekonstrukciju i sanaciju postojećih sistema za odvodnjavanje, a koji se mogu dodatnim radovima urediti da budu dvonamenski. Ovom sumom finasiraće se i radovi radi odbrane i zaštite od suvišnih voda, zaštita područja od bujičnih padavina, održavanje i funkcionisanje HS DTD i za druge mere u funkciji odvodnjavanja i navodnjavanja – istakao je Galić.
Za razvoj šumarstva izdvojiće se 421.889.140,65 dinara. Tim novcem finansiraće se pošumljavanje – podizanje novih šuma, melioracija degradiranih šuma – unapređivanje rasadničke proizvodnje, izgradnja šumskih puteva i rekonstrukcija šumskih puteva. Za nabavku opreme za zaštitu šuma od požara i za navodnjavanje zbog suše kao elementarne nepogode će se izdvojiti 167.000.000, a za sanaciju oštećenih šuma u olujnom nevremenu u julu 2023. godine 126.117.461,71. Za razvoj lovstva opredeljeno je 112.740.265 dinara, to jest 70 miliona za finansiranje izgradnje, rekonstrukcije i sanacije lovno-tehničkih objekata i za nabavku žive divljači, a 30 miliona dinara za nabavku opreme za korisnike lovišta.
Završna manifestacija „Dani informatike u školama Vojvodine“ održana je na Fakultetu za ekonomiju i inženjerski menadžment FIMEK u Novom Sadu. Manifestacija je prava oaza znanja u kojoj učenici i nastavnici iskazuju svoje obrazovne vrednosti, intelektualne potencijale i stvaralaštvo. Realizovana je pod pokroviteljstvom Pokrajinskog sekreterijata za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice i Fakulteta za ekonomiju i inženjerski menadžment. Organizator i realizator bio je Centar za razvoj i primenu nauke, tehnologije i informatike iz Novog Sada. Na manifestaciji je dodeljena plaketa „Prof. dr Stjepan Han“ najboljoj školi i nagrade najboljim nastavnicima i učenicima za postignute rezultate u radu.
Jedan od dobitnika nagrade je sugrađanin, nastavnik Tehnike i tehnologije u penziji, Milan Dragosavac koji je nagrađen Specijalnim priznanjem za dugogodišnji rad na digitalizaciji nastave.
– Ovoga puta sam za manifestaciju udžbenik šestog razreda iz predmeta Tehnika i tehnologija pretvorio u elektronski oblik. Posao je bio zahtevan. Udžbenik se sastoji iz devet oblasti, sve su do detalja predstavljene sa mnogo dinamike i idejnih rešenja na slajdovima. Urađeno je devet prezentacija i plus glavna prezentacija koja sadržajno povezuje sve ostale. Oblasti su interesantne i poučne: „Praktična nastava“, „Životno i radno okruženje“, „Saobraćaj“, „Rad u programima Envizioner ekspres i Skečap“… Svaka izrađena prezentacija ima galeriju slika i video prilog. Prezentacije sam izradio u programu Power Point uz svesrdnu pomoć programa za crtanje, dizajn i pisanje – Korela. Na slajdovima dominiraju lepe boje ukomponovane sa izabranim dekorativnim fontovima. U većini objekata koji se nalaze na slajdovima nadovezano je više specijalnih efekata, što slajdove čini dinamičnim i privlačnim za gledanje. Interesantni su i naslovni slajdovi koji se protežu kroz sve prezentacije i doprinose afirmaciji obrazovnih vrednosti – kaže nastavnik Milan.
Inače, ovo je deveta uzastopna godina kako Dragosavac za svoj rad osvaja specijalna priznanja. Napominje da se već uveliko sprema za osvajanje desetog jubilarnog priznanja. Obrađuje temu „Značaj nagrada – praćenje rada učenika“.
-Pa vi u Kikindi možda i ne znate da imate jako zanimljivu i kreativnu osobu, koja potiče iz vašeg grada – reče prilikom susreta s vašim izveštačem poznati TV voditelj Aleksandar Filipović – to je Duška Jovanović, a Novosađanima je dobro znana pod svojim di-džej imenom Looda Sosa.
Krenusmo tako tragom informacije uvaženog kolege i pronađosmo Ludu Sosu na jednom od njenih mnogobrojnih muzičkih nastupa. Doduše, svoju karijeru je vezala više za negdašnji centar Dunavske banovine, nego za rodni kraj, pa stoga poluozbiljno kaže: „Za mene su u Kikindi čuli samo moji roditelji”.
Kako osloviti ovu umetnicu rodno ravnopravnim jezikom, a da ne bude pežorativ? Di-džejica ne ide, još manje u muškom rodu di-džej, hm!? Zato joj se obratismo po „narodski”: ‘Aj ti Duška, što puštaš ploče, zavrti malo unazad, da te se (pod)sete tvoji kikindski poznanici.
-U Kikindi sam završila osnovnu školu „Žarko Zrenjanin”. Iz tog perioda pamtim igranke, učiteljicu Anicu Šargin, večitu četvorku iz matematike, ali i što sam još tada naučila engleski za ceo život. Paralelno sa osnovnom, završila sam i Muzičku školu „Slobodan Malbaški”, u klasi profesora Karastankovića, odsek klavir. Mene je primio u klasu, iako sam po godištu bila mlađa, jer je osetio neverovatnu emociju u mom izvođenju. Nikad nisam bila tehnički precizna, ali su moji nastupi uvek imali pozitivan naboj i emocije-navodi Duška.
Foto: Miloš Lakićević
Trebalo je u tim mladim godinama nositi klavir na grbači. Ne u bukvalnom smislu, već taj teret očekivanja okoline.
-Plan je bio da nastavim sa klavirom dalje, pa sam subotom odlazila u Novi Sad na privatne časove, a onda sam i pohađala kurs kod čuvenog pijaniste Kemala Gekića. Nakon toga sam se na takmičenju u Češkoj susrela sa nepravdom i činjenicom da i nečija sujeta igra važnu ulogu u konačnom plasmanu i odlučujem da prekinem da se usavršavam na klaviru. Dodatni razlog je predstavljala i činjenica da nisam videla sebe kao nekog ko sedi po 12 sati dnevno za klavirom i vežba, a bila sam i jedinica, pa nisam želela da se odvajam od roditelja. Ostajem u Kikindi još četiri godine i upisujem gimnaziju, u kojoj me je takođe pratila četvorka iz matematike.
Ipak, jednom je moralo da usledi odvajanje od roditelja i rodnog grada. O tome Duška pripoveda da je odlučila da diplomira na Ekonomskom fakultetu i krene očevim stopama, kasnije je završila i master, uprkos četvorki iz matematike koja ju je pratila tokom čitavog školovanja do studija. Na fakultetu (naopako bilo) nije tu ocenu popravila u peticu, nego na mnogo višu.
Foto: Miloš Stamenić
Dobar prosek je preporučuje za posao u veleprodaji, a posle i u banci. Međutim, kao i većina nas običnih smrtnika s ove strane šaltera, tako se i naša sagovornica s druge strane stakla, razočarala u banku. Odabrala je zato da ipak bude iza stakla, ali u didžejevskoj kabini.
-Krenula sam tada sa „didžejingom”. Postala sam, što bi rekla moja majka- umetnica na slobodi. Usavršila sam se, upisala di džej školu pre šest godina i odlučila da mi to bude zanimanje.
Inače, elektronska muzika je moja strast. Tražena sam kao di-džej, ali i danas se za svaki set spremam danima, nekad i nedeljama- navodi naša sagovornica, dodajući da se nikad nije nudila, nego je sami klubovi traže.
– Radila sam na binama sa poznatim imenima naše i regionalne scene, a jedan od mojih najvećih uspeha je Egzitov oficijelni after parti, gde sam radila u nizu s velikim imenima evropske di-džej scene.
Osim elektronske, Duška na set listi ima i dip haus, potom tehno, progresiv, ali i afro pravce. Za kraj joj uputismo i neizbežno pitanje zašto je izabrala baš takvo umetničko ime?
-Luda (Looda) u mom imenu je otud što mi pravi odstupnicu i imam izgovor ako nekad pogrešim, a i trudim se da izborom muzike budem nepredvidiva i iznenadim goste na setovima. Sosa, donekle određuje geografsko poreklo, ali na set listi ima i sevdalinki, tako da sam i sa te strane nepredvidiva.
U istom ključu je i njen odgovor o svojoj budućnosti:
-Nisam ljubitelj zakucanih ciljeva, jer me ograničavaju. Može da se desi da u životu poželim i nešto drugo da radim. Doduše, ponekad je sasvim u redu ostaviti stvari takvim kakve jesu, ali život svakog dana donosi nešto novo i šteta je to propustiti- zaključuje Duška Jovanović alijas Looda Sosa.
U disciplini kate, nade Nikola Skakić (C klasa) i Danilo Đukanović (D klasa) uzeli su bronze kao i pionirka Nikolija Dabović (D klasa).
D. P. 
