На седници Савета Севернобанатског управног округа (СБУО) одржаној данас у Градској кући у Кикинди, разговарало се о активностима институција на спречавању насиља над женама у партнерским односима. Седницу су иницирали Округ и Полицијска управа Кикинда. Присуствовали су јој и градоначелник Младен Богдан и члан Градског већа Жељко Раду, а учесници су били представници локалних самоуправа, здравствених установа, социјалних служби и полиције свих општина Округа.
Начелник Округа, Небојша Јованов, истакао је значај ове теме, нагласивши да је насиље над женама у партнерским односима проблем који се не тиче само појединца, већ читавог друштва.
– То није приватна ствар једне породице, већ дубоки друштвени проблем који захтева реакцију читавог система. Наш циљ је да утврдимо које су највеће препреке у функционисању система заштите и шта можемо да урадимо како бисмо га унапредили. Женама које живе у страху морамо пружити подршку, јер у највећем броју случајева пролазе кроз прави терор. Свако од нас има одговорност – ако знамо да се насиље дешава, не смемо окретати главу. Реаговањем можемо спасити нечији живот – рекао је Јованов.
Кристина Телек, директорка Центра за социјални рад у Кањижи, нагласила је да је овакав скуп прилика за побољшање међусекторске сарадње, али и за преиспитивање досадашњих резултата.
– Много тога је урађено од када је, пре осам година, усвојен Закон о спречавању насиља у породици. Овај закон је допринео интензивирању сарадње између институција, тако да сада имамо добро организован мултисекторски приступ. У Кањижи тесно сарађујемо са Полицијском станицом, као и са Основним јавним тужилаштвом у Сенти. На сваких 15 дана састајемо се у оквиру координационог тела, и нажалост, увек имамо о чему да говоримо. Све више жена препознаје насиље и пријављује га, али је важно да радимо и на подизању свести код шире заједнице. Насиље није само физичко – ту су и вербално, економско, психичко, па и насиље на интернету. Жене у руралним срединама често су жртве економског насиља, док образоване жене у градовима чешће трпе психичко злостављање. Ипак, велики проблем је што локалне самоуправе немају довољно финансијске подршке да развијају локалне услуге за помоћ жртвама и сматрам да у томе могу да нам помогну републички органи. Такође, потребна нам је сигурна кућа. Починиоци нису само насилници – они су често и родитељи, и ако се с њима не ради, круг насиља ће се наставити – истакла је Телек.
О искуствима у раду са жртвама насиља говорила је Весна Томин, в. д. директора Опште болнице Кикинда.
– Ми смо, прошле године, забележили 21 случај насиља, а ове године, до сада, пет. Срећом, није било случајева сексуалног насиља, али је било различитих облика породичног насиља, као и случајева занемаривања и запостављања. Велику подршку имамо од мобилног тима Центра за социјални рад, који нам је на терену непроцењив савезник – рекла је Томин.
Учесници седнице навели су да је неопходно наставити са едукацијама, јачањем сарадње између институција и унапређењем услуга подршке за жртве. Такође, упућен је позив грађанима да реагују и пријаве насиље, јер је управо благовремена реакција кључна за спречавање тежих последица.
С. В. О.
