Од почетка године на снагу ступају бројне новине, па ће плате у јавном сектору бити веће за осам одсто, а просветарима стиже повишица од 11 процената.
У новој години биће повећана и минимална зарада за 17,3 одсто. Минимална цена рада повећава се са 271 на 308 динара по радном сату, без пореза и доприноса. Висина минималца зависиће од броја радних дана, односно радних сати у одређеном месецу, и износиће око 53.592 динара или 457 евра.
Изменама закона о доприносима за обавезно социјално осигурање неопорезиви део зарада је повећан са 25.000 динара на 28.423 динара, чиме се зараде растерећују а циљ ове измене јесте да се стимулише ново запошљавање радника.
Најнижа месечна основица на коју ће се обрачунавати и плаћати доприноси за обавезно социјално осигурање износиће 45.950 динара, а највиша 656.425 динара.
Пензије су већ повећане од краја 2024. године. Од примања за децембар свим пензионерима и корисницима осталих права из пензијског и инвалидског осигурања, примања су увећана за 10,9 одсто, а тако усклађени износи пензија и новчаних накнада биће исплаћени овог месеца. Након усклађивања, просечна пензија за децембар 2024. износи око 50.700 динара.
У складу са Законом о пензијском и инвалидском осигурању, од 1. јануара важе нови услови за одлазак у пензију, па ће жене у старосну пензију у овој години моћи да иду са навршене 63 године и 10 месеци живота и најмање 15 година стажа осигурања.
Услови за мушкарце су остали непромењени, што значи да ће они, као и до сада, у старосну пензију моћи да иду са навршених 65 година живота и најмање 15 година стажа.
(Извор: РТС)
– Схватили смо да није довољно само једном у току године усклађивати раст најнижее зараде, с обзиром на то да вредност потрошачке корпе непрестано расте због опште економске ситуације изазване ратом у Украјини. Минимална зарада од 40.020 динара почела је да се примењује 1. јануара, а била је депласирана још у новембру, када је најнижа вредност потрошачке корпе била 50 хиљада динара. Значи да већ сада заостајемо 25 одсто, што је, заправо само десетак хиљада динара. На то још треба додати раст трошкова живота за јануар; очекује нас виша цена струје, што повлачи и друга поскупљења – каже Дрљић.
– Ситуација је још комплекснија од 1. јануара јер није извршена корекција коефицијената, није почео обрачун зарада по платним групама и платним разредима – објашњава Дрљић. – Када се коефицијент помножи са вредношћу, добије се мањи износ од минималне зараде, изгубио се смисао распона између зарада. Ради решавања обог проблема, држава је донела закон који је, скупштинском одлуком, ставила ван снаге до 2025. године јер нема средстава. Ми смо понудили прелазно решење, али још увек нисмо добили одговор од ресорног министарства.