Прво коло појединачног Првенства Србије у пикаду организовао је у „Језеру” кикиндски клуб Мамут, окупило се укупно 198 пикадиста, 176 у мушкој конкуренцији, а градски већник за спорт Александар Аћимов рекао је:
– У овом лепом амбијенту „Језера”, прошле године смо имали екипно првенство, а сада су се стекли услови и за појединачно такмичење. Оно што је добро и похвално је да су се из Пикадо клуба Мамут обратили нама за помоћ, а ми смо им изашли у сусрет и у будућности ћемо да им помажемо у виду опреме за тренинге да би они усавршавали своје вештине у пикаду и надам се да ће у будућности пикадо да добије на омасовљењу и да ће Мамути да буду препознати као неко ко репрезентује град Кикинду на прави начин.
Даниел Шари, председник ПК Мамути, додао је:
– Одржаће се четири кола у сезони, а у другој половини године на распореду је екипно такмичење у ком смо прошле године стигли до плеј-офа, али нисмо успели да се пласирамо из Друге у Прву лигу. Псотојимо две године, имамо 25 чланова, а до сада су се највише истакли: Јован Петрушић, Бане Тубин, Предраг Визи и Димитрије Војводић.
Председник Скупштине Пикадо федерације Србије Небојша Перовић закључио је:
– У Србији је пикадо релативно анониман спорт, а рецимо у Енглеској и Холандији је врло популаран. Ми радимо своје и из године у годину имамо све више клубова и такмичара и надамо се да ћемо и ми достићи тај ниво. Иначе, пикадо није скуп спорт, све што треба играчу је да купи стрелице које коштају између 20 и 100 евра.
Д. П.
mamut
„Мамутфест“, 18. по реду, свечано је отворен у дворишту Народног музеја. Након што су првог дана манифестације деца цртала честитке Кики, другог дана могла су да учествују у бројним радионицама на „Базару музеја и идеја“, које су за њих припремили гостујући музеји.
Директор Природњачког музеја у Београду Славко Спасић подсетио је на велико пријатељство између два музеја.
-Наша сарадња почела је још давне 1996. године када су стручњаци Природњачког музеја у Београду били у Кикинди на ископавању, конзервацији и реконструкцији мамутице Кике. До сада смо били део бројних манифестација и изложби које смо представљали у вашем граду. И овог пута сви посетиоци „Мамутфеста“ моћи ће да уживају у изложби која је у протеклих девет месеци изазвала велику пажњу публике и била је једна од најпосећенијих код нас – рекао је Спасић.
Гостујућа изложба под називом „Биљка као зачин – у царству боја, мириса и укуса“ чији је аутор Уроша Бузуровића, кустос Природњачког музеја у Галерији „Нова“ први пут је приказана ван Београда.
-Приказан је историјат зачина тачније како су путовали из државе у државу. Зачини су у прошлости били „папрено“ скупи и били су привилегија богатих, за разлику од данашњице када су свима доступни по повољним ценама. На изложби се може сазнати одакле потиче који зачин, како се користе у кулинарству, како их најбоље комбиновати са разним јелима и различитим другим зачинима. Ту су и разне занимљивости попут митолошких прича о зачинима – додао је Бузуровић.
„Мамутфест“ отворила је чланица Градског већа Мелинда Гомбар.
-Ово је најлепша и најпосећенија дечија манифестација у Кикинди и важна је јер спаја историју, науку, културу и забаву. Све радионице прилагођене су најмлађима и циљ им је да пробуде њихову пажњу и интересовање. Кроз сарадњу са бројним музејима из других локалних самоуправа сви посетиоци имају прилику да се упознају са њиховим радом – напоменула је Мелита Гомбар.
Директорица Народног музеја Лидија Милашиновић напоменула је да је јединствена манифестација постала пунолетна.
-Када смо почињали 2007. године нисмо знали колико ћемо трајати. Првенствени циљ „Мамутфеста“ је да промовише кикиндског мамута који је постао препознатљив бренд града. Ово је начин да га још више промовишемо, али и да нови клинце уче о Кики – рекла је Лидија Милашиновић.
Посетиоци фестивала могу да погледају већ постављену изложбу „Од ПоЕтике до Методике” аутора др Милорада Степанова у оквиру се организују радионице. Ту је и колаж едукативно-креативних радионица који ће трајати од 15 до 18 сати. За родитеље са бебама и млађом децом биће приређен „Концерт за бебе“ . Стреличарска радионица намењена је нешто старијој деци, а у 18 сати своје знање из праисторије моћи ће да провере деце у оквиру „Квиза из доба Јуре“. Од 19 часова је плесна радионица у извођењу Сање Решћански из Плесног студија „Џеси“.
А.Ђ.