kuća

edjseg-kuca-(1)

Културно уметничко друштво „Еђшег” односно мађарска заједница Кикинде откупила је објекат у Доситејевој улици 41 површине од око 1.400 квадрата од чега је 390 метара квадратних за становање. Зграду су до сада користиле „Сиромашне школске сестре од Наше Госпе“ које ту живеле више од шест деценија. Оне су одлично  одржавале и зграду и двориште, али су се пре неког времена преселиле у Зрењанин, те је кућа остала празна.

Захваљујући Савезу војвођанских Мађара, Националном савету мађарске националне мањине и  Влади Мађарске, а посебно др Балинту Пастору и Арпаду Фремонду, власник објекта постала је мађарска национална заједница, сазнајемо од Рамоне Тот, председнице КУД-а „Еђшег“.

-Мађарска заједница у Кикинди коначно је добила своје сопствено седиште. Ова вест изазвала је огромну радост међу члановима друштва, јер коначно имамо стабилну тачку ослонца тачније зграду коју можемо назвати својом. За нас је она је много више од обичне некретнине. У протеклих осам деценија, наша заједница се трудила да очува и развије своју културну баштину, али увек је недостајало место које бисмо могли заиста сматрати својим. Сада коначно имамо прилику да наставимо своје активности, уз стварање дома у којем ће мађарска реч, култура и заједнички доживљаји бити трајно присутни. Зграда ће постати симбол опстанка и јачања, не само за садашње, већ и за будуће генерације – истакла је Рамона Тот.

Кад су се часне сестре одселиле било им веома важно да објекат остане да служи мађарској заједници, напомиње наша саговорница и додаје да им је велика част што су их контактирале када су одлучиле да продају зграду.

-Уверена сам да ће ова зграда добро служити мађарској заједници у нашем граду, а ми ћемо учинити све да достојно сачувамо наслеђе које су нам часне сестре оставиле. Да би објекат испунио савремене потребе, биће неопходне одређене адаптације, у чему ће нам помоћи наши волонтери. Најпре планирамо да уредимо летњу позорницу на отвореном, где бисмо од пролећа до јесени организовали различите програме: представе, музичке вечери, књижевне вечери, промоције књига, концерте – појашњава Рамона Тот.

Биће потребно и унутрашње реновирање, у плану је и уређење просторија како би имали смештај  смештај за госте манифестација. Циљ је проширење активности, и  покретање нових програма.

-Стварање заједничког простора ће служити очувању мађарског идентитета, осећају припадности и неговању културне разноликости. Зграда у сопственом власништву не значи само сигурност и стабилност, већ и могућност да слободније, храбрије и дугорочније планирамо. Желимо да створимо простор који ће постати прави дом културног живота кикиндске мађарске заједнице – место где ће се чланови заједнице радо окупљати, стварати и славити. Сопствени простор јача наш идентитет, чини нас видљивијима у граду и доприноси томе да се будуће генерације везују за ову заједницу – навела је председница „Еђшега“.

Претходних година значајна средства уложена су у реновирање и опремање КУД-а „Еђшег“ који се налази тачно преко пута.

-Важно је да нагласим да не напуштамо садашње просторије, у којима су последњих година обављене бројне адаптације и реновирања захваљујући бројним пројектима које смо реализовали уз подршку различитих фондација из Мађарске и уз помоћ Националног савета мађарске националне мањине. У тој згради се налази затворена позоришна сала коју редовно користимо за пробе, представе и разне догађаје. Тамо се налазе и књиге мађарског одељења Народне библиотеке „Јован Поповић” и спомен-плоча Лајоша Кошута. Ова зграда ће и даље бити важан део нашег рада – прецизирала је Рамона Тот.

Као регистровано удружење КУД „Еђшег“ постоји и ради већ осамдесет година, а мађарски културни живот у улици Доситејевој траје више од 120 година.

А.Ђ.

 

tot-dokic-(15)

Осмочлана породица Тот-Докић из Мокрина добила је своју кућу из снова. На вратима новог дома у улици Жарка Зрењанина број 37 дочекао нас је петогодишњи Марко.

-Дошли сте да видите моју нову кућу?. Морам да вам покажем собу коју делимо бата и ја. Прелепа је. Имамо своје кревете, сто, али и лејзи бег. Ко ће да седи у њему договарамо се јер не можемо обојица у исто време. И секе су срећне – са одушевљењем нам је испричао Марко.

И његов брат, три године старији Милош, не престаје да хвали нову кућу у којој живи са мамом, татом, браћом и сестрама.

-Имамо нову лопту и нови кревет који је само мој. Имамо и компјутер. Он је код девојчица у соби, али нас приме да се играмо са њим. Нећете веровати имам само своју собу у којој сам сам. Све што сам желео то се и остварило. Сада ћу моћи да позовем и другаре да дођу и да се играју у мом дворишту, али и у мојој новој кући – одушевљен је Милош.

И сестре шестогодишња Андријана, седмогодишња Снежана и четворогодишња Дуња пресрећне су што имају свој кутак. Све су у једној соби окреченој у розе, свака има свој кревет и своју полицу у заједничком ормару.  Радости породице придружио се и двоипогодишњак годишњи Михајло.

Весна Докић (23) мајка задовољних малишана која живи заједно са супругом Ненадом Тотом (36) није крила своје задовољство што коначно имају кров над главом који ће њеној породици омогућити да живи у нормалним условима.

-Преселили смо се у нову кућу која има све. Сва деца имају своју собу, коначно имамо купатило, велику кухињу, трпезарију у којој сви заједно ручамо. У оквиру куће је и велико двориште, окућница, али и помоћне просторије. Много нам значи и знатно нам је лакше Ова кућа је сан из снова и све наше жеље су испуњене – истиче Весна Докић.

Да остваре своје снове помогла им је хуманитарна организација „Срби за Србе“. Марија Моравић, пи ар ове организације навела је да је породица Тот Докић заслужила нови простор за живот. За кућу са окућницом издвојено 4.685.840 динара.

-Деца су добра и лепо васпитана што је заслуга Весне и Ненада. Колико су дивни и скромни види се из њиховог понашања. Радо смо им помогли да добију кућу на 20 ари плаца. Постоје два објекта, један од 115, други од 90 квадрата и у оба може да се живи. Део намештаја је био у кући, а део је накнадно обезбеђен уз помоћ донатора. Ту су и помоћни објекти за узгој животиња који су овој породици потребни, али и велико двориште у ком се малишани играју.  У марту смо започели прикупљање средстава и ево већ у јулу они су се уселили. Није било лако наћи адекватну кућу, али успели смо и у томе – рекла је Марија Моравић.

До сада је ова породица живела у омањој кући која је имала врло малу кухињу и једну собу у којој је живело њих осморо. Купатила није било.

-Прибојавала сам се да ће у старој кући влага уништити здравље моје деце. Млада сам се удала и посветила се мајчинству. Иако сам напустила школу, децу учим да је образовање јако важно. Трудим се, заједно са супругом Ненадом, да их лепо васпитамо и да од њих постану вредни и часни људи – додаје Весна.

Породица Тот-Докић живи од продаје млека. Имају девет крава о којима се брину, а Ненад се прихвата сваког посла који у селу постоји и врло често ради за надницу. Како имају регистровано пољопривредно газдинство немају права на социјалну помоћ и дечији додатак.

А.Ђ.

 

 

 

Jevicka

Породица Јевић, Јелена и њен син Марко, којима је прошле недеље изгорела кућа, више не морају да брину о томе где ће презимити. Данас их је обрадовала Борислава Дудеј из Иђоша која се, са својим супругом, Пајом Јовановим, деценијама бави хранитељством. Они су Јевићима понудили дворишну кућу за становање без плаћања закупа.

– Веома смо захвални Борислави и Паји. Такође, од Градске управе ћемо добити огрев. Недостају нам кревети, покривачи, постељина, линолеум за под, посуђе и телевизор – каже Јелена. – Захвална сам добрим људима који су већ уплатили новац и помогли нам.

Град је све време био у току око овог несрећног догађаја, у контакту са надлежним институцијама и свима који су се обраћали у намери да се Јелени и њеном сину помогне- наводи Младен Богдан, председник градске скупштине.

– Са Јеленом сам разговарао у понедељак ујутру у Градској кући око тога како да јој помогнемо. Ситуација није била лака зато што су просторије у којима су живели потпуно уништене и скоро им је све изгорело. Од колега из Центра за социјални рад сам обавештен да су те ноћи њиховом реакцијом смештени у хостел ,,Папарацо”. Са власником Синишом Пашићем сам разговарао свих ових дана да изађе у сусрет да остану у смештају што дуже како би се за то време нашло решење. У контакту са Црвеним крстом обезбедили смо им гардеробу. Договарали смо данас у току дана како би им се обезбедио и допремио огрев у кућу коју су им уступили на коришћење хранитељи у Иђошу. Захваљујем се свима који су учествовали у помоћи овој породици и још једном се показало да правовременом реакцијом свих заједно можемо да решимо све- истиче Младен Богдан, председник Скупштине града.

У нови смештај, у Хајдук Вељковој 13 у Иђошу, Јевићи ће се уселити у понедељак. Број жиро-рачуна за помоћ овој породици је: 265-0000000580627-52.

error: Content is protected !!