Ускрс, највећи хришћански празник, ове године заједнички обележавају и православни и католички верници. То се догађа само у годинама када се поклопе јулијански и грегоријански календар. Према хришћанском веровању, Исус Христос је, после страдања на крсту и сахране, трећег дана васкрсао из мртвих. Овај догађај темељ је хришћанске вере. Симбол је наде, искупљења и вечног живота. За све вернике, то је дан радости, духовне обнове и заједништва.
Васкрсење Христово православци и католици обележавају сваки у складу са својим верским обичајима, али са истом поруком: победом живота над смрћу, љубави над мржњом и светлости над тамом.
За православне вернике, Ускрс долази након дугог поста и Велике недеље, коју су обележили молитва, сабраност и тишина. У поноћ су служене Васкршње литургије, а верници се поздрављају са: „Христос васкрсе!“ – „Ваистину васкрсе!“.
У домовима се пале свеће и трпеза је богата. Прво јаје, чуваркућа, чува се до наредног Ускрса. Породице се окупљају, а деца се такмиче у туцању јајима.
Католички верници Ускрс су дочекали синоћ, на великој суботњој миси, у знаку светлости и ватре. И код њих се празник прославља молитвом, породичним ручком и радошћу. У многим католичким домовима традиционално се припремају јела и дарују ускршњи пакетићи деци, а у двориштима се траже скривена јаја.
„Смрћу смрт победи, и онима у гробовима живот дарова“ – пева се у православним храмовима, подсећајући да су вера и нада снажније од таме и да Ускрс није само традиција, већ и позив да будемо бољи, храбрији и блискији једни другима.
Иако обичаји могу бити различити, порука је иста – празник обнове, љубави и живота. У заједничком Ускрсу православних и католика види се снага духовног јединства и порука да светлост увек долази.
