јелена карановић

Jelena-Karanovic-(7)

Јелена Карановић и њена мајка добиле су, пре неколико дана, вест да је Бранко Тунић, убица њиховог брата и сина, Марка Утржана, осуђен, у одсуству, на осам година затвора, за почињени ратни злочин, односно за мучење ратних заробљеника. Оваква пресуда Суда за ратне злочине у Београду, после 33 године чекања, није помогла Марковој породици.

– Очекивала сам да ће добити већу казну, мада смо знали да ће бити јако тешко. Оно што је радио Марку и његовим друговима је монструозно, а нашег Марка је, након свега, убио – каже Јелена Карановић, Маркова сестра.

Јелена је имала само осамнаест година када је тело њеног брата, двадесетогодишњег Марка, војника на одслужењу војног рока у Пречецу у Хрватској, стигло кући у ковчегу. Нису одмах знали шта се догодило. Да су, на почетку ратног сукоба, војници у тој касарни пали у руке хрватских снага, да им је речено да се предају и да ће бити ослобођени, да су Срби задржани, а сви остали пуштени кућама. Да је, затим, 14 војника, међу којима је био и Марко, пребачено у први ратни логор, у Ракитју, где их је Бранко Тунић, припадник Збора народне гарде (ЗНГ), тада стар 26 година, 15 дана и ноћи мучио: тукао, газио, стављао им пиштољ у уста, гасио цигарете и уринирао по њима, застрашивао их ножем и пиштољем, репетирао оружје на њих, понижавао и повређивао и, на крају, 30. септембра 1991. године, приликом једног од иживљавања, хицем у главу, убио Марка.

Остали младићи су, после месец и по дана, размењени као ратни заробљеници и отишли су својим кућама. Али не и Марко.

Пресуда Тунићу односи се управо на мучење војника, али не и на убиство, за шта је ослобођен, јер му је, за то дело, већ суђено у Загребу, где је, 1999. године, ослобођен кривице, и не може да му се суди два пута за исто дело.

– Знали смо да је немогуће да пресуда у Хрватској буде оспорена – каже Јелена. – Тамо су закључили да је била нужна одбрана, да је Марко њему одузео пушку. Међутим, постоје докази добијени вештачењем, рађена је и ексхумација, који се не поклапају са тим закључцима. Нису хтели да га осуде јер би тиме признали злочин који се одвијао у Ракитји.

Тунић није доступан српским органима и судило му се у одсуству. Званично је у Хрватској, чији је држављанин, али није испоручен нашој држави. Вести од адвоката Душана Братића, примиле су само Маркова мајка Вера и Јелена. Отац Радован је преминуо, а за мајку и сестру, ово је ново копање по живој рани. Сатисфакцију нису и не могу добити.

– Нама ово није помогло. Јер оно што смо ми имали са њим, ниједан папир не може да врати. Не знам да ли ћемо уложити жалбу, нисам још причала са адвокатом. Иначе, имам информацију да, осим мог Марка, Тунић на души има још 13 људи – каже Јелена. Она, иначе, активно сарађује у случају против Тунића од 2016. године, када је започета истрага.

Судски процес у Београду је започет тек 2022. године, када је званично подигнута оптужница.

– Сведочила сам, причала сам о Марку. Рекла сам им како је био посебан, увек насмејан и ведар, ниси могао ни да се посвађаш са њим. Не прође ниједан његов рођендан да на његовом гробу не нађем цвеће и свеће, његови другови га редовно обилазе, и после толико времена. Његова смрт боли као првог дана – каже Јелена.

Да ли је баш блага и мирна Маркова природа, како се претпоставља, испровоцирала злочинца, није доказано. Тужилац Братић навео је да Маркови другови и данас имају тешке физичке и психичке трауме као последице иживљавања у Ракитји. И за то је Тунић осуђен на осам година. Али убицом није проглашен.

Иако нам то, каже Јелена, њега неће вратити, било би праведно да се злочинцу суди за убиство насмејаног голобрадог младића који се, те 1991. године, када је кретао у војску, није надао да се у своју Кикинду, својој кући, породици и друговима, неће вратити никад.

С. В. О.

Vidovdan 3

Како би обележили сећање на све јунаке који су страдали за ову земљу од Косовске битке до данас, у Кикинди програми обележавања Видовдана трају од јутарњих сати и завршавају се Видовданском академијом.

У организацију догађаја укључили су се Град Кикинда, Српска православна црквена општина и Српски ратни ветерани. У преподневним сатима одржане су свечана литургија у Храму Светог Великомученика Кнеза Лазара у Накову, а затим су, у Цркви Светог Оца Николаја у Кикинди. Српски ратни ветерани обележили своју славу резањем славског колача.

Код споменика “Туга” на тргу венце су положили: родбина страдалих,  представници Града, борачких организација, МУП-а и Војске Србије, и представници гарнизона из Куршумлије и Бачке Тополе. Одржан је помен, а затим и пригодан програм у којем су прочитана имена 37 погинулих и несталих Кикинђана, војника и полицајаца, током оружаних сукоба од 1990. до 1999. године.

Јелена Карановић, сестра Марка Утржана, првог војника из Кикинде који је погинуо у ратовима деведесетих, рекла је да правда ни до данас није задовољена.

– Марко је служио војску у Љубљани, затим је пребачен у касарну у Хрватској. Тада су он и његови другови заробљени и затворени у логор Ракитје у којем су мучени и тамо су убили Марка. Имао је 20 година. Дуго сам га чекала да се врати, нисам могла да прихватим да више није жив. Од 2016. године почела је истрага о убиству и мучењу војника. Починиоца, Бранка Тунића, Албанца, припадника Зенги, који је до смрти тукао Марка и мучио још 16 његових другова, Словенија није хтела да испоручи Србији. Он се сада налази у Хрватској и суди му се у одсуству. Надамо се да ће правда победити јер оно што су прошли мој брат и његови другови била је голгота – каже Јелена.

Из Градске управе помену су присуствовали председник Градске скупштине Младен Богдан,  чланице Градског већа, Валентина Мицковски и Мелита Гомбар и начелник Градске управе, Драгиша Михајловић.

– Важно је да наставимо традицију обележавања једног од најважнијих датума у историји Срба и одржавамо сећање на све наше јунаке, од Косовског боја до данас. Ово је било прекинуто у једном периоду и настављено је 2013. године – рекао је Богдан. – Видовдан и Косовски завет уткани су у генетски код Срба. Увек ћемо подржавати рад борачких удружења и водити бригу о породицама погинулих. Данас шаљемо поруку саборности и јединства које нам је потребно и пружамо подршку нашем народу на Косову који трпи велике притиске.

Свечана Видовданска академија, у организацији Града и Црквене општине, одржаће се у Народном музеју, од 18 сати.

error: Content is protected !!