банатски културни центар ново милошево Архиве

Богата понуда БКЦ-а на новосадском Сајму књига

Igor Crnogorac Марцх 18, 2025

Банатски културни центар (БКЦ) из Новог Милошева биће један од излагача на предстојећем Међународном сајму књига у Новом Саду који почиње данас и траје до 24. марта.

Сајам књига одржаће се у Хали 1 Новосадског сајма, где ће БКЦ понудити више стотина својих наслова, док ће одабрани наслови бити на попусту и до 40 одсто.

Банатски културни центар редовно излаже на Новосадском сајму од 2009. године и до сада је објавио преко 680 наслова у области књижевности, уметности, науке, публицистике, на више од 15 језика, аутора из више од 20 држава света. Између два сајма у Новом Саду објавио је преко 30 нових наслова, доделио више награда за књиге и рукописе (награде Прва књига, „Богдан Чиплић“, „Теодор Павловић“, „Ангелина Бранковић“, Грамате „Песничке републике“), а његова издања, аутори и пројекти понели су више признања: Вукову награду Културно-просветне заједнице Србије оснивачу и директору Радовану Влаховићу, Награду УЛУПУДС-а за издавачки подухват на Међународном сајму књига у Београду за фото-монографију Љубомира Којића „Светлопис као бескрај“, Захвалницу Матице српске за 2024.годину и многа друга.

Из протекле продукције, из БКЦ-а препоручују следећа дела:

Владан Радовановић: „Бити: хроника једног постојања”, аутофикцијски роман и „Вишемедијска уметност”, предавања на Групи за вишемедијску уметност Интердисциплинарних студија Универзитета уметности у Београду;

Радован Влаховић: „Љуба“ (наставак Банатске епопеје, књига четврта), „Први наступ“ („хроника прохујалог времена”) и „Банатске приповетке“ (друго, допуњено издање);

Милан Мицић: „Колонистичка насеља : (1920–1941). Књ. 3.” – књига о 15 колонистичких насеља са подручја Бачке, Срема, Барање и Славоније и „Ракија и ране” – књига песама;

Ференц Немет, Милан Мицић: „Јул 1914. Бачка, Банат и Барања према виђењу српске и мађарске штампе“;

Ненад Станојевић: „Читање стварности“;

Катарина Пантовић „Визуелни цитати света: критике и есеји о савременој српској поезији” – Награда „Богдан Чиплић“ за 2024. годину;

Милица Дрндаревић: „Ако је то све”, књига песама – Награда „Богдан Чиплић“ за 2024. годину.

Књиге са сајамским попустом могу се поручити и путем сајта www.бкцкњиге.рс до 30. марта.

(Фото: БКЦ)

„Вукова награда“ Радовану Влаховићу за изузетан допринос развоју културе

Igor Crnogorac Фебруарy 24, 2025

Радован Влаховић, књижевник, оснивач и директор Банатског културног центра, један је од добитника „Вукове награде“ за изузетан допринос развоју културе у Србији и на свесрпском културном простору за 2024. годину.

Културно-просветна заједница Србије (КПЗС) је, заслужним појединцима и установама, ово признање доделила 61. пут, на свечаности одржаној 21. фебруара у Председништву Србије у Београду.

„Вукову награду“ уручио је председник КПЗС, Зоран Аврамовић, а добили су је и: редитељ Предраг Антонијевић, уметнички фотограф Вукица Микача, писци Видак М. Масловарић и Милан Мицић, диригенткиња Снежана Деспотовић, професор Филозофског факултета у Нишу Горан Максимовић, професор историје српског језика Јелица Стојановић из Црне Горе, директор Народне библиотеке „Стеван Сремац” у Нишу Соња Шуковић, и Основна школа „Добросав Радосављевић Народ” из Сремске Митровице.

Изузетна „Вукова награда“ за 2024. годину припала је глумцу Александру Берчеку, академику Драги Бранковићу, оперском уметнику Жељку Лучићу, професору Факултета политичких наука Драгану Симеуновићу и Модерној галерији из Ваљева.

У конкуренцији је било 78 научних, просветних, културних радника и уметника, а једногласну одлуку о добитницима донео је жири којим је председавао академик Дарко Танасковић.

У свом обраћању, он је истакао да ова награда „упркос кризи система вредности у нашем друштву, задржала свој углед”, и подсетио на то да је реформатор српског језика Вук Караџић преминуо 7. фебруара 1864. а да је сто година касније установљена „Вукова награда”.

Генерални секретар КПЗС, Живорад Ајдачић, навео је да је Награда „једно од највећих признања у српској култури, уметности, просвети и науци”.

Министар без портфеља Ђорђе Милићевић је истакао да је додела одржана на „месту које симболизује државност и саборност”.

Према његовим речима, осим одавања признања заслужнима, „Вуковом наградом” се још једном истиче „значај јединства, вредности која нам је као народу увек била кључна у најтежим, али и најупешнијим тренуцима историје”.

Награда се састоји од дипломе, плакете са ликом Вука Караџића, новчаног износа за појединце или дара у виду уметничке слике и књиге.

Радован Влаховић је рођен 1958. године у Новом Бечеју. Објавио је око 70 књига. Пише романе, кратке приче, песме, есеје. Превођен је на енглески, руски, немачки, мађарски, словачки, румунски, италијански, француски, словеначки и македонски језик. Члан је Друштва књижевника Војводине, Удружења књижевника Србије, Удружења писаца Еxил – ПЕН, секције земаља немачког говорног подручја, и Матице српске. Почасни је члан Друштва новосадских књижевника.

Влаховић је оснивач је и директор првог приватног културног центра у Србији – Банатског културног центра. Као уредник издавачке делатности овог центра потписао преко 650 наслова у области књижевности, науке и уметности на више језика. Добитник је бројних награда за књижевни рад и културно прегалаштво. Оснивач је више културних манифестација, часописа и награда. Живи и ради у Новом Милошеву.

Конкурс за књижевну награду Банатског културног центра

Igor Crnogorac Аугуст 1, 2024

Банатски културни центар из Новог Милошева расписује четврти конкурс за књижевну Награду „Богдан Чиплић” за најбољи прозни рукопис на српском језику.

Награда је установљена у знак сећања на Богдана Чиплића, књижевника, преводиоца и управника Српског народног позоришта (Нови Бечеј, 2. новембар 1910 – Београд, 23. јун 1989). Његова дела су: Пољана, Дивље јато, Паорске баладе, Мртва Тиса, Окамењена стада, Слатко православље, Снага земље, Стравична звона, На велико и на мало, Дечаци са Тисе, Синови равнице, Окови, Јаруга, Ђура Јакшић и друга.

Рукопис у Wорд документу (до 100 А4 страна, Тимес Неw Роман12) заједно са контакт подацима аутора (мејл, адреса, телефон, кратка биографија) треба послати на: bogdanciplic@gmail.com

Конкурс је отворен од 1. августа до 30. августа, а резултати ће бити објављени до 30. септембра 2024. године.

Жири ће бити у саставу: Радован Влаховић, књижевник и директор Банатског културног центра (председник), мср Милана Поучки и мср Ненад Станојевић.

Награда је објављивање рукописа у издању Банатског културног центра до краја године.

Конкурс се реализује уз подршку Општине Нови Бечеј.

Расписан књижевни конкурс за Награду „Богдан Чиплић“

Igor Crnogorac Аугуст 12, 2023

Конкурс за награду која носи име књижевника, преводиоца и управника Српског народног позоришта, рођеног у Новом Бечеју, Банатски културни центар из Новог Милошева расписује трећи пут.

Најбољи прозни рукопис на српском језику изабраће жири који чине: Радован Влаховић, књижевник и директор Банатског културног центра (председник жирија), мср Милана Поучки и мср Ненад Станојевић.

Награда је установљена у знак сећања на Богдана Чиплића (Нови Бечеј, 1910 – Београд, 1989). Његова дела су: „Пољана“, „Дивље јато“, „Паорске баладе“, „Мртва Тиса“, „Окамењена стада“, „Слатко православље“, „Снага земље“, „Стравична звона“, „На велико и на мало“, „Дечаци са Тисе“, „Синови равнице“, „Окови“, „Јаруга“, „Ђура Јакшић“ и друга.

Рукопис у Wорд документу (до 100 А4 страна, Тимес Неw Роман 12), заједно са контакт подацима аутора (мејл, адреса, телефон, кратка биографија) треба послати на мејл: bogdanciplic@gmail.com до 30. августа. Резултати ће бити објављени до 30 септембра, а награда је објављивање рукописа у издању Банатског културног центра, до краја 2023. године.

Конкурс се реализује уз подршку Општине Нови Бечеј.

БКЦ на Сајму књига са 50 нових наслова

Igor Crnogorac Марцх 6, 2023

Банатски културни центар из Новог Милошева изложиће своја издања на Сајму књига у Новом Саду који се одржава од 7. до 13. марта. Посетиоцима ће бити понуђено око 50 наслова објављених између два сајма.

Из БКЦ најављују да ће свој штанд имати у хали „Мастер“, као и да ће неколико нових наслова представити 7. и 12. марта на централној бини и на штанду Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама.

Између два сајма издања су објављена у едицијама: Изабрана зенитистичка дела, Роман, Поезија, Проза, Есеји, Критике, Огледи, Историја/Колонистичка насеља, Прва књига, Преводи, Књижевност за децу…

Из продукције посебно издвајају капитални пројекат у саиздању са Културним центром Војводине „Милош Црњански” и уз подршку Покрајинске владе. У питању су „Изабрана зенитистичка дела” у осам томова.

На сајму ће бити представљена и дела награђена на конкурсима Центра: „Вунена времена“ Гојка Ђоге, „Фосфоресценције” Александра Арсенијевића, „Безбојни пламен“ Миливоја Попова, „Металингвистичка свест код деце предшколског узраста“ Дуње Бркин Трифуновић и „Шљакерај“ Светлане Савић.

Два „Новозенитистичка триптиха” оснивача БКЦ, Радована Влаховића, такође ће се наћи на штанду овог издавача: три романа – „Ноћни разговори са сестром”, „Дневник виртуелног заводника“ и „Господин Сневало“, и три књиге поезије – „Шта тражи Бекет у мом кревету?“, „Соба што ноћу светли“ и „Ја ћу се вратити“.

Нова висока признања ауторима, оснивачу и Центру

Вредна признања понела су два нова наслова. Награда Друштва књижевника Војводине за Књигу године припала је роману Радована Влаховића „Ноћни разговори са сестром”, док је „Печатом вароши сремскокарловачке” награђен Перица Марков за књигу песама „Огњиште”.

Банатски културни центар добио је прошле године престижно Покрајинско признање „Ференц Фехер” за изузетан допринос развоју културе. Оснивач, Радован Влаховић, награђен је Златном медаљом Председника републике за допринос књижевности.

Издавачка делатност Центра садржи више од 600 наслова у области књижевности, уметности, науке и публицистике, аутора из више од 20 држава, написаних на 15 језика.

Банатском културном центру највише покрајинско признање

Igor Crnogorac Новембер 26, 2022

Банатски културни центар из Новог Милошева добитник је једног од највиших признања која се додељују у АП Војводини – Покрајинског признања „Ференц Фехер“ за посебан допринос развоју културе.

Оснивач и директор Банатског културног центра, књижевник Радован Влаховић, каже да је ово признање потврда да је пут који су прошли његова супруга Силвија и он, имао смисла.

– Учинило је да заборавимо сва оспоравања која су нас пратила у настојању да се остваримо као прва приватна породична институција културе у нашој земљи и у региону. Такође, чини да истрајемо и издржимо, и морално и материјално, а надасве уметнички, са ћерком Сенком и сином Николом, на путу стварања у свету јединствене породичне креативне индустрије која има дубоко утемељење у нашем личном стваралаштву и у традицији нашег народа и културе, а исто тако и у традицијама европских и светских култура, и да их дефинишемо кроз концепт банатизације, као Банатски културни центар – изјавио је Влаховић.

Поред признања у културној делатности, додељене су награде у областима: привреде, образовања, спорта, равноправности полова, људских и мањинских права. Највише покрајинско признање, „Михајло Пупин“, припало је оперском певачу Жељку Лучићу.

Награде су уручене у петак, 25. новембра, у Српском народном позоришту, на Свечаној академији којом су обележене 104 године од присаједињења Војводине Краљевини Србији.