Svetski dan gajdi, 10. mart, obeležen je u Zrenjaninu, a ovom događaju prisustvovali su i članovi Akademskog društva za negovanje muzike „Gusle“.
Ispred udruženja građana „Banatske gajde“, guslar Vanja Ilijev organizovao je svečanost u kojoj su četrnaestogodišnji gajdaš „Gusala“ Stefan Bilić i članice starije dečje grupe kikindskog društva.
Ilijev je dugogodišnji saradnik „Gusala“ i publika ga zna po nastupima koje održava tokom Međunarodnog festivala narodnih orkestara, a u okviru etno kampa organizovao je i predavanja o ovom tradicionalnom instrumentu, navela je umetnički rukovodilac Magdalena Popov.
-„Gusle“ su jedan od nosilaca elementa nematerijalnog kulturnog nasleđa jer je Sviranje na gajdama, upisano u Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije – dodala je Magdalena Popov.
Zvuk gajdi vodi duboko u prošlost u korene naroda. Veoma dragoceno je to što na Balkanu postoje i danas se prave primitivni tipovi gajdi koje su svirali i naši preci. U prošlosti su se na gajdama svirala kola i ora i bile su verni prijatelji pastira, pored frula i kavala. Pastiri su bili oni koji su ih najčešće i pravili idući za ovcama.
Na saborima gajdaš bi obično stao u sredinu kola i svirao dok se kolo vilo oko njega, on bi se pak okretao licem čas jednima čas drugima, pokazujući svoje uživanje (merak). U narodu se kaže duva u gajde.
A.Đ.
– Juče, 14. februara bilo je tačno 149 godina kako „Gusle“ rade u kontinuitetu i pod nepromenjenim imenom. Imamo misiju – borimo se za tradicionalne vrednosti. Imamo bogatu istoriju, značajne reference, mnogo mladih ljudi i odličan stručni tim. Ovim koncertom najavljujemo 150. sezonu, što znači da smo najstarije muzičko društvo u Srba koje radi u kontinuitetu – rekao je direktor „Gusala“, Zoran Petrović.
“Gusle” danas obeležavaju i svoju slavu. Ove godine kum je Aleksandar Antunović, etnolog i antropolog, nekadašnji član Društva kao muzičar, kustos u Muzeju Vojvodine. Antunović je zaštitio tamburašku praksu, a danas je član stručnog tima „Gusala“.
– Činjenica da „Gusle“ u kontinuitetu traju od 1876. godine govori o posvećenosti i borbi ako uzmemo u obzir da je u tom periodu od vek i po bilo velikih političkih i društvenih prepreka – istakao je Antunović. – Siguran sam da se nije lako boriti za očuvanje kulturnog nasleđa. Ovde mladi ljudi imaju direktnu interakciju, priliku da se bolje upoznaju sa tim ko su zapravo, da nastave kontinuitet očuvanja identiteta sa kojim se i sami identifikuju, ali i da uče da budu timski igrači, korektne kolege i pošteni ljudi.
Izuzetno dobro posećenom koncertu, kao i uvek kada je nastup „Gusala“ u pitanju, prisustvovali su i gosti, kao i sveštenstvo Srpske pravoslavne crkvene opštine. Posle koncerta na kojem su nastupile sve sekcije, u prostorijama „Gusala“ je, rezanjem slavskog kolača, obeležena slava Društva.
Božić, kao jedan od najvećih hrišćanskih praznika zauzima posebno mesto u srcima našeg naroda, rekla je Marijana Mirkov, članica Gradskog veća koja je, u ime lokalne samouprave, prisustvovala događaju.
Obrativši se prisutnima, i čestitajući predstojeći praznik, protojerej Boban Petrović, starešina Hrama Svetih Kozme i Damjana, rekao je da je smisao običaja da, koliko god je to moguće, živimo sa njima.
Igor Popov, glavni umetnički rukovodilac ADZNM „Gusle“, podsetio je da Društvo u ovom hramu nastupa već peti put, ovoga puta sa tri pevačke grupe i jednim muškim duetom.
Izuzetan nastup svih članova pevačkih grupa u posebnoj atmosferi Hrama uveo je sve prisutne u najveći hrišćanski praznik koji se proslavlja u utorak. U ponedeljak, na Badnji dan, od 15 sati u ovom, kao i u ostalim pravoslavnim hramovima, unosiće se badnjaci koji će, posle čina osveštavanja, biti deljeni vernicima. Božićno jutrenje počeće u 7 sati. Od 9 sati služiće se Sveta liturgija, posle koje će se lomiti božićna česnica.
Termin je promenjen, pa će pevačke grupe Društva nastupiti u subotu, umesto u nedelju, kako je prvobitno bilo najavljeno.
U ponedeljak, na Badnji dan, u Hramu će se, od 15 sati, održati doček, osvećenje i paljenje badnjaka, kao i deljenje osvećenih badnjaka vernicima.
– Ovo je muzika koja odgovara mom senzibilitetu, dugo ih pratim i znam da to rade na svetskom nivou. Da njihov kvalitet nadilazi nacionalne okvire pokazuju mnoga priznanja i nagrade – rekao je Petrović. – Profesor Nikolić je veliko ime u svetu, vrsni pedagog koji je imao hrabrosti da se otisne u umetničke vode vaninstitucionalne muzike i koji ovaj žanr promoviše po celom svetu. Jedno od najvećih priznanja je i to što je Danijel Pijacola, sin čuvenog Astora Pijacole, argentinskog kompozitora, izjavio da je iznenađen i obradovan što neko sa ovih prostora tako dobro izvodi muziku njegovog oca. Nadam se da će, tokom leta, muzičari „Beltanga“ održati radionicu u Kikindi i prirediti još veći koncert, sa argentinskim plesačima.
Kikinđani imaju izuzetnu čast da prisustvuju koncertu sastava koji je jedinstven i po tome što, kako oni to kažu, promoviše i tango kulturu, istakla je Marijana Mirkov, članica Gradskog veća za kulturu i turizam.
„Beltango kvintet“ neguje tango kulturu i muziku više od četvrt veka, rekao je profesor Aleksandar Nikolić, prvi srpski bandoneoista (bandoneo – preteča harmonike, prim. aut.).
Publici su, na koncertu pod nazivom „Balkan tango“, pored tradicionalnih tango numera kao i kompozicija „tango-nuevo“ pravca Astora Pijacole, predstavljene i kompozicije savremenih autora koji inspiraciju nalaze u tangu, kao i autorske numere članova kvinteta.
U nedelju će, u Narodnom pozorištu, nastupiti dečije sekcije Društva, od 17 i od 19 sati. Beogradski „Beltango kvintet“ održaće koncert pod nazivom „Balkan tango“ u ponedeljak, od 19 sati, u svečanoj sali muzeja.
