250 godina

TIHOMIR-GAJSKI-CRKVA-(5)

Православна црквена општина у Кикинди предавањем професор историје Тихомира Гајског о историји храма Светог оца Николе и уз пригодан културни програм, започела је обележавање 250 година од изградње цркве. Професор историје у Гимназији „Душан Васиљев“ учествовао је у писање књиге о кикиндском храму и овом приликом говорио је о прошлости, не само храма у центру, него и самог града.

-Моје излагање пропраћено је фотографијама које имамо, а осликавају црквени и градски живот. Све што се дешавало у граду рефлектовало се и на храм и обрнуто. Хронолошки сам представио историјске догађаје уз познате и оне мање познате чињенице. Почеци су скромни, као што је увек, а са стицањем економске моћи грађана црква Светог Николе је саграђена. Осликана је изнутра и одржавана од стране тадашње власти. Памти се и време када је пала у немилост, а сада се поново обнавља вера, али и сама грађевина. Наша црква изграђена је пре два и по века и старија је и од неких држава које данас пуно значе у свету – навео је Гајски.

Црква у Кикинди грађена је у језуитском стилу. Њена градња започета је 1769. године и доградњом звоника завршена је 1774. године.


-Тадашња власт је настојала да једног дана присвоји храмове и да их претвори у римокатоличке. Аустријска власт толерисала је наше присуство, са надом да ће преобратити народ. На срећу, то се није десило и наша црква и дан данас је православна – рекао је Тихомир Гајски.

Старешина храма Светог Николе свештеник Мирослав Бубало додао је да се црква за значајан јубилеј припрема годинама.

-Предавање је један део обележавања. У априлу планирамо изложбу реликвија, богослужбених књига и других предмета, као и промоцију књиге, док ће 22. маја на летњег Светог Николу, када је и слава града, бити организовано освећење цркве. У протеклом периоду реконструисан је кров, а у плану је да се у марту започне уређење фасаде и да се заврши грејање. Свега четири хиљаде људи градило је овај храм четири године. Данас, да нас се сакупи четири хиљаде, тешко да бисмо могли да окречимо цркву, а не да је саградимо. Наши преци били су јаке воље, чврсте вере и непоколебљивих ставова – навео је свештеник Бубало.

У програму су учествовали и Тихомирови синови Никодим и Тихон Гајски који су извели класичне композиције на гитари, хор младих Свети Николај Српски, хор при храму Светог Николе и чланице Женске певачке групе АДЗНМ „Гусле“.

СПОМЕНИК КУЛТУРЕ

Оно што храму даје изузетан значај је иконостас и зидне композиције, које се због своје ликовне вредности убрајају у изузетна дела српске уметности. Зидне композиције изведене су у техници уља на зиду. Иконостас је израђен 1773. године и дуго се мислило да је он рад Теодора Илића Чешљара, а сада са сигурношћу може да се тврди да је дело Јакова Орфелина. Од 2022. године у цркви се налази копија чудотворне иконе „Пресвете Богородице Бездинске“, добијена на дар од Епархије банатске. Године 1990. црква Светог оца Николе уврштена је међу споменике културе од изузетног значаја.

A.Ђ.

povelja-urucenje-(2)

Поводом 250 година од успостављања Великокикиндског дистрикта, 12. новембра 1774. године градоначелнику Младену Богдану директор Историјског архива Срђан Сивчев уручио је верну копију Повеље Великокикиндског дистрикта Граду Кикинди. Симболично баш 12. новембра,уручена је реплика документа царице Марије Терезије, којим је очуван национални идентитет Срба у овом делу Баната.

-Израђене су три копије и осим Градској кући једна је дарована Народном музеју, а једна је остала Историјском архиву. Један од најзначајнијих документа у историји града налазиће се у кабинету градоначелника – рекао је Срђан Сивчев, директор Историјског архива.
Захваљујући на драгоценом поклону градоначелник Богдан истакао је да је ово велики дан за Кикинду.

-Повеља је оличење труда, рада, истрајности и мудрости српског народа да пре два и по века стекне независност. Она је водиља свима нама како се бори за слободу и како се развија сопствена аутономија. 12. новембар је симбол слободе Срба на северу Баната и наши преци показали су нам прави пут како се изборити за национални идентитет. Кикинђани су увек били храбри, борбени, патриоте, слободољубиви и на то треба да будемо поносни – навео је Младен Богдан.

Аутономија Великокикиндског дистрикта је 74 године старија од српске Војводине. Кикинда је добила укупно пет привилегија које се односе на Дистрикт и сам град.

ВЕРНА РЕПЛИКА

Копија повеље је урађена по узору на оригиналну која се чува у Историјском архиву. Оригинална повеља је рађена у форми књиге, слова су писана калиграфским писмом на пергаменту, док су корице пресвучене плишом у тамноцрвеној боји. Траке које су подвучене под корице и којима се везује повеља су израђене од дебље свиле у жутој боји.
Израда копија повеље поверена је конзерваторском одељењу Архива Војводине и обухватала је деликатне и вишеслојне процесе приликом којих се посебна пажња обраћала на избор материјала и детаља како би завршни изглед копије био што веродостојнији оригиналном изгледу Повеље царице Марије Терезије.

ЗЛАТНИ ЛАВ СИМБОЛ ГРАДА

Данашња хералдика води порекло из грба Дистрикта и главни је симбол лава који представља Србе који су се борили против Турака као граничари. Симбол златног лава је и симбол Кикинде и налази се на згради Курије. Тежина грба је око шест тона и скоро 200 година од изградње зграде он је и даље у савршеном стању.

А.Ђ.

error: Content is protected !!