Светски дан борбе против HIV-а и AIDS-а, 1. децембар, одвија се ове године под слоганом „Изједначимо!“. Из Заједничког програма Уједињених нација за HIV и AIDS (UNAIDS) позивају да се размотре неједнакости које коче напредак у завршетку пандемије AIDS-а, са циљем да се до 2030. године оконча ова глобална претња по здравље.
Повећана рањивост на вирус често је повезана са правним и социјалним факторима, са изложеношћу ризичним ситуацијама и ствара препреке за приступ ефикасним и квалитетним услугама превенције, тестирања и лечења HIV инфекције, наводе у Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”.
Пандемија узрокована HIV-ом је, до краја 2021. године, премa проценама UNAIDS-a, однела више од 40 милиона живота, док је више од 84 милиона људи било инфицирано. У истој години 1,5 милион људи је новоинфициран, што је за трећину мање у односу на 2010. За исти период, међу децом је забележено смањење нових HIV инфекција за 50 одсто.
Ипак, уз све већи приступ ефикасној превенцији, дијагностици, лечењу и нези особа инфицираних HIV-ом, ова болест постала је хронично здравствено стање које омогућава зараженима да воде дуг и продуктиван живот.
У прошлој години 76 одсто одраслих и 52 одсто деце која живе са HIV-ом у свету примало је доживотну антиретровирусну (АРВ) терапију. Ова терапија је комбинација неколико лекова који се узимају сваког дана. Она не може да излечи HIV, односно да га уклони из организма, али може да га потисне и држи под контролом.
На тај начин значајно се смањује количина вируса у организму, што омогућава имуном систему да се опорави, чиме се смањује и могућност добијања инфекција које могу бити фаталне. Такође, што је веома значајно, смањује ризик од преношења HIV-a.
Ризик од инфицирања HIV-ом је за ризичне групе, у односу на општу популацију, већи: 35 пута међу особама које инјектирају дроге, 30 пута за жене које се баве сексуалним радом, 28 пута међу мушкарцима који имају секс са мушкарцима и 14 пута је већи за трансродне особе.
Према подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, од почетка епидемије, 1985. године, до данас, у Србији су регистроване 4.524 особе инфициране HIV-ом, од којих су 2.152 особе оболеле од AIDS-а, док је 1.336 умрло. Само ове године дијагностиковано је 152 инфицираних, што је за четвртину више него у истом периоду 2021. Међу пријављеним HIV позитивним особама било је 18 пута више мушкараца него жена и већина је узраста од 20 до 49 година.
Међутим, подаци показују и то да се велики број инфицираних не тестира благовремено, што смањује могућност успешног лечења и превенције преношења вируса.
На подручју Севернобанатског округа, од 2000. до 2022. године регистровано је 22 позитивних на ХИВ, и сви су мушкарци средњих година, каже др Татјана Пецарски, начелница Центра за контролу и превенцију болести Завода за јавно здравље (ЗЗЈЗ) у Кикинди.
– Неопходно је добро информисање и одговорно сексуално понашање јер је боље улагати у превенцију него у лечење. Такође, веома је важно откривање вируса на време јер је, уз благовремено узимање терапије нове генерације, могућ квалитетнији живот и мање заражавање – истиче др Пецарски.
У активности поводом Дана борбе против HIV/AIDS-а, и ове године укључио се и кикиндски Црвени крст.
– Цео децембар је у знаку едукација које организујемо у средњим школама јер сматрамо да је информисање младих о HIV-у и AIDS-у од изузетног значаја – каже Данијела Бјељац, секретарка Црвеног крста Кикинда.
Из кикиндског ЗЗЈЗ подсећају да се код њих, сваког радног дана, од 8 до 14 сати, може проверити HIV статус, као и зараженост хепатитисом Б и Ц. Тестирање је бесплатно, добровољно, анонимно и поверљиво.
