Сутра, 12. априла, обележавамо Лазареву суботу, познату и као Врбицу – велики и радосни празник који је посвећен деци. На овај дан, православни верници уносе врбове гране у цркве, које остају тамо до недељне литургије на Цвети, када се врши ритуал благосиљања врбе.
Лазарева субота је празник који слави Исуса Христа и његово чудо васкрсења Лазара из мртвих. Врбица се увек обележава у суботу, на дан који претходи Цветима, недељи која води ка Васкрсу. На Лазареву суботу верници носе гранчице врбе, симболизујући свечани улазак Исуса у Јерусалим, када су га поздравили његови следбеници.
Према јеванђељима, Лазар је васкрснут у Витанији, чиме је Христос најавио нову веру у васкрсење. Овај празник је познат и као Васкрсење Лазара Четвородневног, а има дубоко значење као победа живота над смрћу. На Лазареву суботу се на богослужењима помињу Христова страдања и Лазарево васкрсење као обећање васкрсења за све вернике.
Иако је васкрсење Лазарево изазвало гнев првосвештеника, који су због тога донели одлуку да погубе Спаситеља, овај догађај је био великим знаком нове вере и наде. Према предању, Лазар је наставио да живи још 30 година након свог васкрсења, проповедајући хришћанство као кипарски архиепископ.
У исто време, православни верници обележавају и Врбицу, која почиње службама бдења на Цветну недељу, обележавајући свечани Христов улазак у Јерусалим. Врбица је празник дечје радости, јер је Христос рекао: „Пустите децу к мени, јер таквих је царство небеско“.
Тог дана, мајке облаче своју децу у свечану одећу, украшавају их звончићима везаним за тробојку и венчићима од врбе које им стављају на главу, а затим их воде у цркву. Врбове гране се касније односе кућама и стављају поред икона и кандила.
Врбове гране које се тада деле верницима, симболизују палмине гране којима су хришћани поздрављали Спаситеља на уласку у Јерусалим.
