Posledice poslednjih superćelijskih oluja još uvek se saniraju i tek predstoji procena materijalne štete. U olujnim udarima vetra najviše su stradali krovovi, fasade i prozori, automobili, usevi.
„Pravo na naplatu štete od osiguravajućih društava imaju oni koji su kupili polisu osiguranja i zaštitili svoju imovinu od rizika kakva je oluja“, kaže Zoran Ćirić, portparol Udruženja osiguravača Srbije, a prenosi RTV.
Uslove osiguranja precizira polisa. Za štetu na autu najjednostavniju proceduru isplate omogućuje kasko.
„Ukoliko postoji kasko osiguranje, potrebno je da građani pozovu policiju da se izvrši uviđaj, da bi mogli da aktiviraju to osiguranje“, rekao je advokat Saša Parežanin.
Dokaze o nastaloj šteti fotografisanjem građani treba da obezbede i sami i da kontaktiraju svog agenta osiguranja, objašnjavaju iz Udruženja osiguravača Srbije. Kažu da država nije dužna da nadoknadi štetu.
„Država nema nikakvu zakonsku obavezu da nama nadoknadi bilo kakvu štetu. Zadatak države je humanitarni. Jednostavno, ako porodica nema gde da se skloni, zadatak države je da pomogne i da obezbedi smeštaj, garderobu, hranu za jedan određeni period dok se porodica ne snađe, ali nadoknada štete u smislu da se napravi nova kuća, to nije zadatak države i mi iz Udruženja stalno apelujemo na ljude da se osiguravaju“, rekao je Ćirić.
Ko nije osiguran, precizira advokat Parežanin, može da računa na dve mogućnosti. U slučaju da je uzrok štete stablo za koje je na osnovu redovnog programa održavanja nadležno Javno komunalno preduzeće, prvi korak je toj službi uputiti poziv. Nakon toga sledi zajednički izlazak na lice mesta, sačinjavanje zapisnika i podnošenje zahteva lično. A nadoknada je moguća i od vlasnika privatnog poseda.
„Onda je građanin dužan da se, za nadoknadu štete, obrati tom vlasniku. Obično u praksi prvo ide opomena, daje mu se rok 10-15 dana da izmiri tu štetu. Ako to ne učini, oštećeni su dužni da se tužbom obrate sudu“, dodao je Parežanin.
