Рутинску победу у Омољици остварила је ОФК Кикинда па је и након 12. кола бодовно поравната с водећом новокозарачком Слободом. Ближе крају првога полувремена, у размаку од само два минута, након лепих асистенција, капитен Небојша Ђукић двапут је матирао голмана Младости и више није било дилеме. Сенку на сигурну победу бацила је нимало наивна повреда доње вилице  Станислава Тодорова (на слици у плавој опреми, у скоку). Снажни и жилави Српскоцрњанин, дефанзивац и ветеран који је надавно загазио у 40. годину, био је у Омољици херој из сенке, а и иначе другови из екипе много га цене. Мало му је недостајало и да се упише међу стрелце, прво му је играч домаћина с гол црте избио лопту коју су сви већ видели у мрежи, а у другој ситуацији Тодорову се испречила статива. Између те две шансе повредио је браду и у завоју окончао утакмицу.

– Завршио сам у панчевачкој болници, екипа ме је чекала па смо у Кикинду стигли готово пред поноћ, иако је утакмица завршена рано поподне. Најважније је да смо и у Омољици били на максимуму, јер код тренера Јарчевића нема опуштања ни против екипа с дна табеле. Чак су и тренинзи набијени позитивним тензијама па тако и сада пред дерби с Перлежанима, које чекамо у суботу, постоје сви услови да одиграмо озбиљно и агресивно и онда славимо – каже Тодоров, који је летос полако сумирао каријеру, али је онда, после изненадног позива спортског директора Марка Вукобрата и уз „аминовање” без размишљања тренера Јарчевића, стигао на кикиндски Градски стадион.

Није Јевто Јарчевић много тога рекао својим ученицима након Омољице.

– Одиграли су с много самопоуздања, имали добар проток лопте, дали голове на време па је утакмица рано ушла у миран ток. Сада чекамо Перлежане, један од најбољих тимова у лиги, и дижемо мобилност на максимум. Тражим да опет одиграмо ауторитативно и наставимо добру серију – јасан је Јарчевић.