Велики спортски и национални догађај у Великој Кикинди одиграо се 1913. године када је гостовао Спортски клуб „Велика Србија“. СК „Велика Србија“ настао је баш те године у Београду од отцепљеног дела руководства чувеног БСК-а.

У то време,  великокикиндски фудбалски клуб НАК који се финансирао од чланарина и дотација угледних грађана, запао је у дугове који су износили 8.000 круна. На седници управе, одлучено је да учитељ Славко Радовић и секретар клуба Јефта Стојановић оду у Београд и позову, тада чувени тим „Велика Србија“. Након успелих преговора, утакмица је одиграна 20. августа.

Дочек Београђана био је величанствен. Цело градско представништво на челу са граначелником Луком Мајинским изашло је на станицу да дочека српске спортисте. Куће у граду биле су окићене ћилимима и цвећем, а музика је свирала маршеве. Са незапамћеним жаром и одушевљењем, свесни значаја ове утакмице, Кикинђани су успели да савладају далеко боље противнике. Великокикиндски клуб НАК победио је резултатом 3:1.

Посета у Великој Кикинди била је рекордна. Приход огроман за оно време- 15.000 круна, чиме се клуб спасао од готово сигурног краха. Увече у хотелу „Национал“ приређена је велика забава.

Овдашњи Срби су „својој браћи из прека“ на сваком кораку испољавали одушевљење, па се спортска манифестација на крају претворила у манифестацију народне идеје о слободи и уједињењу.  Мађарске власти нерадо су гледале на такво испољавање национализма и покренуле су истрагу против српског дела управе, али је Лука Мајински  успео да осујети кажњавање.

Те године у Кикинду долази Фрања Бошњак, одличан фудбалер који доноси за Кикинду невиђене трикове на утакмицама.

По избијању Првог светског рата, рад у клубу је замро, а ратни ровови и попришта заменили су спортске терене .