Snežana Radojičić, nomad, spisateljica i blogerka, održala je u svečanoj sali Narodnog muzeja, pred brojnom publikom, putopisnu tribinu pod nazivom „Biciklom oko sveta“. Pre 14 godina, nezadovoljna životom u korporaciji i osećajem da svoje snove ostavlja po strani, krenula je u avanturu koju danas zove svojim životom: putovanje biciklom po svetu.

– Jednog dana sam shvatila da ne živim život koji sam želela. Priznala sam sebi da nisam ništa učinila da ostvarim svoje snove – da živim slobodno, izvan sistema, i da živim od pisanja. Ja sam diplomirani profesor književnosti, ali sam radila u korporaciji, objavljivala jednu knjigu na desetak godina. Dok su drugi tražili „juga“ kao diplomski poklon, ja sam poželela „rog“ bicikl jer mi je to bio simbol slobode i nezavisnosti – ispričala je Snežana.

Putovanje biciklom otkrila je, kako kaže, relativno kasno, ali kada se upustila, otvorio joj se potpuno novi svet.

– Budim se u šatoru, pripremim kafu i doručak, pa odlučim kuda ću tog dana. Putujem lagano, zaustavljam se kad mi nešto privuče pažnju, razgovaram sa ljudima. Bicikl ruši barijere. Ljudi me ne doživljavaju kao turistkinju, lakše stupamo u kontakt i to mi mnogo znači. Nemam rutu, nemam cilj da „sakupim“ zemlje – moja jedina potreba je da živim u pokretu – objasnila je.

Na dosadašnjim putovanjima obišla je 51 zemlju, na četiri kontinenta. U nekima se zadržavala mesecima, u druge se vraćala više puta – u Kinu čak četiri puta, u Ameriku dva puta, u Kambodži, Nepalu, Vijetnamu i Japanu živela je po po šest meseci, u Čileu godinu i po dana. U avgustu prošle godine u Srbiju se vratila sa Aljaske i ostaće ovde, kaže, ukupno godinu dana.

– Nemam sponzore. Živim od svojih knjiga. Tribine držim da bih ih predstavila, prodala, uštedela nešto i nastavila put – rekla je. – U poslednjih 14 godina više sam vremena provela na putu nego kod kuće.

U svom prepoznatljivom, neposrednom stilu, Snežana je publici prenela neke od najupečatljivijih epizoda iz svoje vožnje oko sveta: govorila je o najomiljenijoj i najbizarnijoj zemlji u kojoj je vozila bicikl, kako je izgledalo putovati tokom pandemije kroz Južnu Ameriku, kako je bežala iz karantina, ali i zašto je godinu dana kasnije bila uhapšena. Pričala je i o svom duhovnom buđenju koje je doživela tokom boravka u kolumbijskom plemenu Arvuako – zajednici koja i danas živi na isti način kao njihovi preci pre tri hiljade godina.

Najviši vrh preko kojeg je prešla biciklom je u nepalskim Himalajima, visine 5.416 metara. Vozila je hiljadu kilometara kroz pustinju Gobi u Mongoliji, 1200 kilometara kroz pustinju Atakama u Čileu i oko 800 kilometara kroz pustinju Taklamakan u Kini.

Publika je tokom sat i po tribine slušala o svakodnevici na drumu, o strahovima i načinima na koje se štiti, o životu u pustinji, ali i o važnosti takozvanog vertikalnog putovanja – onog u dubinu, u sebe. Snežana je svoje priče ispratila slajdovima s fotografijama.

Predstavio ju je Dragan Grbić, njen prijatelj iz Kikinde, podsetivši da je Snežana već treći put u našem gradu i da je 2011. godine krenula u „avanturicu“ koja je prerasla u način života – više od 120.000 pređenih kilometara.

Napisala je osam knjiga sa svojih putovanja. Na ovoj tribini posetioci su mogli da ih kupe direktno od nje, a svi ostali mogu ih naručiti preko njenog sajta.

– Najlepši deo ove priče su ljudi – zaključila je Snežana.