Врсном и вишеструко награђиваном енигмати, нашем суграђанину и сталном сараднику Комуне Славку Бовану ни један дан не прође без састављања скандинавки, ребуса, анаграма и других популарних главоломки. Ратни вихор довео га је у наш град из родне Херцеговине где је још као дечак заволео енигматику, а захваљујући таленту, посвећености и раду, доспео у сам врх ове својеврсне гимнастике ума којом се бави пуне 43 године.

– Моја жена воли у шали да каже, енигматика је теби прва и једина љубав. Није баш тако, али ми је много важна у животу. То сам знао чим сам почео. Потребно је много труда, али то треба волети. И прво брачно путовања био нам је одлазак на сусрет енигмата у Пули – испричао је Славко, иначе по струци дипломирани правник, гостујући у подкасту Кикиндског портала.

Одлично памти и први објављени ребус.

– Био је врео дан, Вјесников квиз листам и видим ребус који је потписан мојим именом. Имао сам тада 18 година и од првог хонорара купио сам књигу Албер Ками „Странац”- каже овај рођени Мостарац, који је након завршеног Правног факултета радио у суду, потом у Соколу, а онда, све до избијања рата, у енигматском листу у Сарајеву.

Од 1984. учесник је свих сусрета енигмата Југославије односно Србије. Већ 1985. је победио на престижном Чворовом првенству.

– Огромна мотивација за мене био је један сусрет када сам добио неку трећу награду за енигматику. Пришао ми је Станислав Железник, а то је било као да је неком тенисеру почетнику пришао Новак Ђоковић. Он је био бог енигматике. Нико ми није могао дати већу награду од тога- присећа се Славко.

О надметањима у популарној Слагалици, открива шта се дешавало иза камере.

-Било је то 1992, 1993 године, други циклус квиза. Зову да дођем ујутру, а како су биле слабе саобраћајне везе, кренем у пет, чекам до увече јер се снима по шест емисија и не стигнем на ред. Вратим се за Кикинду, стигнем у 23 сата, малтене не спавам, и опет ујутру на снимање. Тек трећег пута сам стигао на ред за снимање. Две емисије сам победио и једну изгубио. После сам учествовао у 40 и неком циклусу Слагалице. Сви се сећају Милке Цанић. Снимање сам прекидао седам пута јер су поставили погрешна, непрецизна питања. И седам пута сам био у праву. Милка Цанић се извињавала, али није то био проблем, већ да такмичар зна боље од оних који састављају питања. Нисам ја најпаметнији, али неке ситнице знам. Такмичари су фер. По мени, сада у рубрици Ко зна зна, претерују јер су питања или јако једноставна или превише специфична, нешто што нико нормалан не може знати. Није питање ко је првак Јужне Кореје у стреличарству, то не би знао ни гледалац из Јужне Кореје- искрен је Славко оцењујући да је, упркос изнетим критикама, Слагалица најбољи квиз на нашим просторима.

Присетио се и великих Енигматских сусрета које је ЕК Кикинда организовао 2012. године окупивши тада 160 учесника из осам земаља. Међу гостима су били и Боривој Довниковић из Загреба, аутор цртаних филмова и у том моменту најстарији стрип цртач на свету, који се управо био вратио из Кине, и познати театролог, рођени Кикинђанин, Јован Ћирилов.

-Ћирилов се у младости бавио енигматиком. Размишљао сам шта да му кажем када га будем позвао. Међутим, чим сам се представио, Ћирилов је рекао: Ааа, Славко, ви сте. Изненадио сам се да зна за мене. Одмах је пристао да дође. Након завршених сусрета енигмата, сутрадан, Ћирилов је гостовао на ТВ Пинк, поводом неке представе. Међутим, од пола сата, већину времена је говорио о сусрету енигмата у Кикинди. Где ћете бољу рекламу Кикинде од тога?

ЗАМАЛО У КВИСКОТЕЦИ

Бовану је мало недостајало и да се окуша и у чувеној Квискотеци, где се пролазило више кругова селекције.

– Испитивала нас је и комисија, њих 7, професори. Међутим, десио се рат и написали су ми да ћемо наставити снимање кад се смири ситуација. Нажалост, није се смирила.

Занимљиво је и то да се и Славкова супруга из хобија помало бави енигматиком, а интересовање за разне мозгалице показује и четворогодишњи унук.

– Већ се користе компјутерски програми који састављају енигматику, али решавачи ће то приметити. Нажалост, мало је нових, младих енигмата- каже Бован који за свој успешан енигматски рад добио низ признања, међу којима је и награда за животно дело Енигматског савеза Србије.

КИКИНЂАНИ ИЗВРСНИ У ЕНИГМАТИЦИ

У бившој Југославији, само један град је „енигматскији” од Кикинде, а то је Широки Бријег у Херцеговини. Они имају четири или пет значајних енигмата.

– Кикинда има нас тројицу. Илија Станчул је добио награду за животно дело 2012. године, а Златан Пупезин 2017. године. Али ми у Кикинди имамо и изванредне квизаше, Вања Томашев је један од најбољих у Србији, он је сад председник нашег клуба- указује Бован.

Ј. Ц.