Na sednici Saveta Severnobanatskog upravnog okruga (SBUO) održanog danas u Gradskoj kući u Kikindi, razgovaralo se o aktivnostima institucija na sprečavanju nasilja nad ženama u partnerskim odnosima. Sednicu su inicirali Okrug i Policijska uprava Kikinda. Prisustvovali su joj i gradonačelnik Mladen Bogdan i član Gradskog veća Željko Radu, a učesnici su bili predstavnici lokalnih samouprava, zdravstvenih ustanova, socijalnih službi i policije svih opština Okruga.

Načelnik Okruga, Nebojša Jovanov, istakao je značaj ove teme, naglasivši da je nasilje nad ženama u partnerskim odnosima problem koji se ne tiče samo pojedinca, već čitavog društva.

– To nije privatna stvar jedne porodice, već duboki društveni problem koji zahteva reakciju čitavog sistema. Naš cilj je da utvrdimo koje su najveće prepreke u funkcionisanju sistema zaštite i šta možemo da uradimo kako bismo ga unapredili. Ženama koje žive u strahu moramo pružiti podršku, jer u najvećem broju slučajeva prolaze kroz pravi teror. Svako od nas ima odgovornost – ako znamo da se nasilje dešava, ne smemo okretati glavu. Reagovanjem možemo spasiti nečiji život – rekao je Jovanov.

Kristina Telek, direktorka Centra za socijalni rad u Kanjiži, naglasila je da je ovakav skup prilika za poboljšanje međusektorske saradnje, ali i za preispitivanje dosadašnjih rezultata.

– Mnogo toga je urađeno od kada je, pre osam godina, usvojen Zakon o sprečavanju nasilja u porodici. Ovaj zakon je doprineo intenziviranju saradnje između institucija, tako da sada imamo dobro organizovan multisektorski pristup. U Kanjiži tesno sarađujemo sa Policijskom stanicom, kao i sa Osnovnim javnim tužilaštvom u Senti. Na svakih 15 dana sastajemo se u okviru koordinacionog tela, i nažalost, uvek imamo o čemu da govorimo. Sve više žena prepoznaje nasilje i prijavljuje ga, ali je važno da radimo i na podizanju svesti kod šire zajednice. Nasilje nije samo fizičko – tu su i verbalno, ekonomsko, psihičko, pa i nasilje na internetu. Žene u ruralnim sredinama često su žrtve ekonomskog nasilja, dok obrazovane žene u gradovima češće trpe psihičko zlostavljanje. Ipak, veliki problem je što lokalne samouprave nemaju dovoljno finansijske podrške da razvijaju lokalne usluge za pomoć žrtvama i smatram da u tome mogu da nam pomognu republički organi. Takođe, potrebna nam je sigurna kuća. Počinioci nisu samo nasilnici – oni su često i roditelji, i ako se s njima ne radi, krug nasilja će se nastaviti – istakla je Telek.

O iskustvima u radu sa žrtvama nasilja govorila je Vesna Tomin, v. d. direktora Opšte bolnice Kikinda.

– Mi smo, prošle godine, zabeležili 21 slučaj nasilja, a ove godine, do sada, pet. Srećom, nije bilo slučajeva seksualnog nasilja, ali je bilo različitih oblika porodičnog nasilja, kao i slučajeva zanemarivanja i zapostavljanja. Veliku podršku imamo od mobilnog tima Centra za socijalni rad, koji nam je na terenu neprocenjiv saveznik – rekla je Tomin.

Učesnici sednice naveli su da je neophodno nastaviti sa edukacijama, jačanjem saradnje između institucija i unapređenjem usluga podrške za žrtve. Takođe, upućen je poziv građanima da reaguju i prijave nasilje, jer je upravo blagovremena reakcija ključna za sprečavanje težih posledica.

S. V. O.