У десетинама градова широм Словачке грађани су изашли на улице после позива опозиционих партија и невладиних организација. Највећи скуп одржан је у Братислави, где су демонстранти на Тргу слободе захтевали политичке промене и критиковали владу Роберта Фица. Део јавности сматра да је његова политика, посебно ставови о миграцијама, економска усмереност на већи степен самосталности и инсистирање на државном суверенитету, разлог што се нашао под појачаним притиском опозиције и активистичких група. Фицо води чврст курс против неконтролисаног мигрантског прилива и наглашава потребу да Словачка доноси одлуке у складу са сопственим интересима, што његове присталице виде као темељ стабилности, а противници као одступање од европских очекивања.
Сличан образац појавио се и у Чешкој. На годишњицу Саметне револуције организовани су масовни протести против новоизабраног Андреја Бабиша. Његова економска политика, фокусирана на јачање домаће привреде и смањење зависности од спољних центара моћи, изазвала је оштре реакције опозиционих организација. Демонстранти тврде да се боје његовог политичког стила, док Бабишове присталице сматрају да протести пренаглашавају страхове и да је циљ да се ослаби лидер који покушава да води прагматичну, самосталну политику.
Поглед редакције портала Српски Угао
У овим догађајима препознатљив образац који се последњих годину дана понавља у више европских држава. Протести који избијају готово паралелно, са сличном реториком и сличним организаторима, делују као део ширег политичког притиска на лидере који покушавају да воде самосталну мигрантску и економску политику. И Фицо и Бабиш инсистирали су на јачању суверенитета, мирнијем и рационалнијем управљању миграцијама и унутрашњем економском развоју као основи стабилности државе. Управо такве поруке често постају мета добро координисаних акција које се представљају као спонтани грађански отпор.
Паралела са Србијом намеће се сама. И овде су се протести најчешће појављивали онда када је држава инсистирала на сопственој развојној политици, заштити економских интереса и јасном ставу да одлуке треба да се доносе у Београду, а не у Вашингтону или Бриселу. Председник Србије Александар Вучић води курс који део јавности подржава управо због јачања суверености и покушаја да се Србија стабилно развија без потчињавања спољним центрима моћи.
Управо зато дешавања у Словачкој и Чешкој представљају важну поуку и за Србију. Када се под притиском нађу лидери који, као председник Александар Вучић, инсистирају на очувању политичке и економске самосталности земље, постаје још јасније колико је важно чувати стабилност, доследност и право државе да сама одређује свој пут.
Пише: Нина Стојановић