-Сплет животне мудрости и стваралачке снаге код Андрића фасцинира. Након што деценије живота проведете бавећи се његовим делом, дођете до сазнања да нико није боље и успешније, у овом делу света, одговорио на изазове живота од њега, каже историчар књижевности и професор Филолошког факултета у Београду проф. др Александар Јерков. О делу великог писца, нашег јединог нобеловца, Јерков је надахнуто говорио матурантима гимназије „Душан Васиљев“, на предавању у кикиндској библиотеци.

-Фасциниран сам не само њим већ Његошем, Доситејем, Вуком, Црњанским, великим песницима 20. века, али поврх свих њих Доситеј и Андрић су за мене највиши ниво промишљене мудрости- како у књижевности пронаћи место за живот.

Савремен, актуелан и свевремен, Aндрића и даље прати „цео океан тајни,  сплет загонетки и чуда“.

-Много тога још увек откривамо о Андрићу, не само у биографији већ и у читању текстова.. Мало ко зна каква се трансформација одиграла између првог и другог издања „Пута Алије Ђерзелеза“ и како је Иван нестало и остало Иво, како се његов стваралачки идентитет утемељио у српској књижевности и култури. Мало је познато да је Андрић својом руком и то у тешким временима написао да је Србин. Он је рођен у католичкој породици, као Хрват, деловао је у оквиру хрватског културног круга. Али изворни идентитет који га је утемељио заснован је на Његошу, Вуку, Бори Станковићу…то је његова вољна и свесна одлука донета у тешким временима када је много пробитачније било да буде Кроат. Не желим то да пренагласим, али тај фини детаљ је недовољно познат, увек се мисли да је био комформиста, да се прилагођавао, тражио угао… Тачно у многим ситуацијама, али није само то- указује проф. др Јерков који припрема књигу „Андрић и Европа“ .

-У његовим делима видите и  сазнање о Европи, која није помодна и јефтина прича о успешној западној Европи, него како ово овде градити као европско место. То је мудрост која није јефтино мондијалистичка, а уписала се у његове приче, романе, записе- истакао је  Јерков.