Ђорђе Радак, једна од најзначајнијих личности из историје града, упамћен као велики српски добротвор, представљен је вечерас публици у Галерији „Нова“ Народног музеја, у музејском театру, новој форми оживљавања историјских личности и догађаја.
Мултимедијална изложба о најзначајнијој личности нашег града у 19. веку, постављена је, од прошлог месеца, поводом два века од његовог рођења. У изложбеном простору, захваљујући глумцу Славољубу Матићу, вечерас је Радак изванредно и сугестивно представљен музејској и театарској публици. Матић је, о самом Ђорђу, његовом животу, нарави, поступцима и успомени на њега говорио из трећег лица, у посебној форми епистоларног казивања – испредања приче уз помоћ писаних докумената, најчешће писама.
Материјал за овај позоришни чин под називом „Ја сам Ђока Радак Кикинђанин“ преузет је из књиге Владимира Миланкова „Ђока Радак ратоборац и велики добротвор“ у издању Историјског архива Кикинда, као и из писама и новинских чланака.
– Тешко је из докумената направити монодраму јер нема драмског сукоба, па сам се сетио епистоларне драматургије – када се комуницира преко писама. Ово је необичнији начин и веома ми је драго што је Музеј потпуно отворен за нове форме. Почаствован сам што сам део тога – рекао је Матић.
Идејни творац и иницијатор да се музејски театар поставља равноправно са изложбама је Драган Киурски, виши музејски педагог који се креативном драмом бави већ дуги низ година. До сада је, између осталог, био аутор инсценација о Душану Васиљеву и Меланији Гајски.
– Изложба је само један вид интерпретације наслеђа, кроз експонате, али то може и да се динамизује на овај начин – сматра Киурски. – Зашто бисмо само читали са зидова ако можемо одређену личност да „имамо“ уживо, да нам прича о свом животу,
Ђорђе Радак био је други по величини добротвор Матице српске у 20. веку. Био је и покретач буне априла 1848. године и активни учесник револуције 1848. и 1849. године. Прича о њему коју оживљава глумац Славољуб Матић на музејској сцени у плану је да се представи још неколико пута у току трајања изложбе, до 17. фебруара. Без обзира на то да ли сте музејска или позоришна публика, препоручујемо да је не пропустите.
