Као и ове 2022. године, 5. септембра 1977. био је понедељак. За тадашње Кикинђане важан дан. Дуго најављивана, након два пропала пројекта – 1964. и 1969. године из трећег покушаја, почела је изградња објекта, данас познатог под именом СЦ „Језеро”.

С извођачем радова „Кривајом” из босанскохерцеговачког градића Завидовића (Инжењеринг у Београду), уговором од 31. августа, прецизиран је рок завршетка спортске дворане и базена: 30. септембар 1978, а свечано је отварање било предвиђено за 6. октобар. Тога датума „Језеро” и јесте било отворено, али пошто није све ишло уговореном динамиком, тек годину дана касније – 1979.

Како је пренела тадашња локална штампа, а три деценије касније Миленко Михаљчић све то уобличио у својoj књизи „Кикиндско благо – 30 година СЦ Језеро”, на локацији изградње 5. септембра 1977. године окупило се неколико стотина грађана, омладине, спортиста и спортских радника, али и званица: савезних, републичких и покрајинских функционера, пошто су тога дана руководиоци заправо били на отварању нове алатнице у „Ливници Кикинда”.

Камен темељац за „Језеро” положио је кикиндски спортски радник Ђорђе Брашован, а о значају изградње говорио је Никола Барошевић, секретар кикиндског Општинског комитета Савеза комуниста Војводине. Током читаве 1978. за додатне инфраструктурне радове, који нису првобитно били предвиђени, издвајано је још много новца, нека су кикиндска предузећа припомогла додатним улагањима, али и радном снагом својих запосленика. Учествовали су и омладинци и припадници Југословенске народне армије на служењу војног рока у нашем граду.

Отварање је прво померено, за 29. новембар (Дан Републике СФРЈ), па за март 1979, потом и за мај исте године, а иако није изреком казано, Извршно веће Скупштине општине Кикинда било је на становишту „да је због кашњења крива „Криваја” која је преценила своје могућности”.

Није ни маја 1979. „Језеро” још увек било отворено, али су базен у објекту почели користити ватерполисти ЖАК-а, док су у дворани прве утакмице одиграли и рукометаши.

Коначно, 6. октобра 1979. године, отварањем „Језера” отворено је и ново поглавље кикиндског спорта, а након силних грађевинских и новчаних рашомонијада, које су пале у заборав, свима је било најважније да је наш град добио, за то време, савремену спортску дворану и затворени базен, па је тако испуњен сан не само спортиста већ и великог броја Кикинђана.

Практично одмах, започела је и друга развојна фаза „Језера”, а летњи базени с угоститељским објектом свечано су отворени 23. августа 1983. године.