Православни верници сматрају да јесен, заправо, почиње од Михољдана, који се обележава 12. октобра. Празник је посвећен Светом Михољу, односно Светом Кирјаку, хришћанском светитељу и мученику из четвртог века, исцелитељу и утешитељу невољених.
За себе је говорио да га, од како је монах, сунце никада није видело да једе нити да се љути на некога. Монаси су, поштујући његова правила, јели само једном дневно, по заласку сунца.
Према предању, Свети Кирјак је, упркос испосничком животу, био снажан и крупан, и доживео је дубоку старост. Преминуо је са 109 година.
У народу је овај дан познат и као „мишји дан“ јер се верује да ће мишеви и друге мале пољске животиње тог дана угинути, ако у своја склоништа нису допремиле храну за зиму. Такође, сматра се да су рођени на овај дан посебно надарени и да ће имати много среће у животу.
Период лепог времена око овог празника назива се Михољским летом. Постоји и веровање да ће, ако је време на почетку октобра лепо, зима бити хладна.
У ово доба године обављају се последњи пољопривредни радови пре зиме, па је и за Михољдан, за разлику од осталих црквених празника, препорука да се ради.
