Тумор на кичменој мождини осмосечној Нађи Јанован уклонила је неурохируг др Даница Грујичић. Од тада траје борба да направи први корак

Нађа Јанован (12) има само једну жељу, да прохода. Редовно похађа Основну школу „Жарко Зрењанин“, воли дружење и школске другове који јој несебично помажу.

-Да проходам то је моја једина жеља. Никада нисам ходала, ни трчала и највећа радост ће ми бити ако сама направим први корак. Волим да цртам и најчешће сликам у слободно време. Пуно обавеза имам око вежби што ми одузима пуно времена током дана. Радим их код куће, али и са физијатрима. Од предмета највише волим ликовно. Занимљива ми је и информатика јер смо почели да програмирамо цртаће, филмове и презентације. Једно време сам свирала тамбурицу у „Гуслама“ где је моја мама, која свира виолину, била део Великог народног оркестра. Одустала сам због свакодневних обавеза које су напорне  – открила нам је Нађа.

Љубави, како смо се уверили приликом посете породици Јанован, има на претек уз свакодневну борбу родитеља Војислава и Наде, родбине, пријатеља, али и људи добре воље да Нађи помогну да јој се највећа жеља оствари. Нађа је оболела са пет, а оперисана је са осам месеци, сазнајемо од мајке Наде.

-У том периоду слабо је спавала, била је узнемирена, често је плакала и то нам је био знак да постоји проблем. До појаве отока на врату у леђном делу Нађа је већ имала сијасет дијагноза од којих ниједна није била права. Стигли смо дечијег неуролога и докторка је поставила дијагнозу која је неурохируршке природе. Као хитан случај стигли смо на Институт за мајку и дете у Београду и након магнетне резонанце добили смо и одговор. Нађа је имала тумор на кичменој мождини, значајније величине – присећа се мајка Нада.

Након првог шока и великог броја дијагноза о исходу оперативног захвата, родитељи младе суграђанке ухватили су се у коштац са огромним проблемом.

-Нађу је оперисала професорка докторка Даница Грујичић, једна међу десет најбољих неурохирурга у Европи. Операција је била тешка и захтевна, кичмена мождина је код беба танка, али је, на срећу све добро протекло.  Након опоравка започели смо са физикалним и хемиотерапијама које су трајала две године. Наша девојчица показала је да је борац и све терапије завршила је до краја, а рецидива тумора није било. Са друге стране суочили смо се са последицама операције сколиозом и одузетошћу доњих екстремитета, првенствено леве ноге – појашњава наша саговорница.

Период који је уследио није био лак. Већину времена Нада и Нађа проводиле су у Београду на терапијама, контролама код пет лекара специјалиста, вежбама. Долазиле су кући када су могле.

-Нађа од друге године носи мидер који јој је потпора за кичму. Не раздваја се од њега ни када спава и сигурна сам да јој је то напорно и непријатно, али он јој помаже да се кичма додатно не криви. Како је у пубертету и фази интензивног раста и помагала која користи треба да прате њен развој, докле год не будемо дошли до периода када ће оперисати кичму. То ће бити могуће када престане са растом. Срећа је што у Кикинди имамо амбуланту која примењује  шрот методу односно вежбе за кичму које су потребне Нађи, тако да не морамо да будемо константно у Београду – додаје Нада Јанован.

Проблем који треба решавати је моторичке природе односно кретање. За то јој је неопходна роботска терапија која је дала добре резултате код неуромишићних проблема насталих оштећењем кичмене мождине. Код Нађе постоји неуролошки дефицит и роботска терапија тачније апарат локомат може да помогне. Он симулира покрете које мозак прихвата обрађује их и користи их даље.

-Нађа има блокаду у кичменој мождини тако да информације од мозга не могу да стигну до периферних нерава и да се врате назад и ту је улога локомата. Терапија је у Београду траје минимално два месеца у континуитету, дневно у просеку четири сата. Вежбе које су јој потребне су изузетно скупе. Наш план је да током лета Нађа започне са роботском терапијом и део средстава које прикупимо користићемо за ову намену, а остатак нам је потребан за набавку RSQ апарата који ће свакодневно користити и служи за обарање тонуса односно спазма који има у левој нози – напоменула је Нада. Отац Војислав захвалан је свим људима добре воље који су показали да су хумани и помогли Нађи.

-Сви нас зову, спортисти, музичари предузетници, обични грађани, Нађини другари и сви желе да помогну. Изненађен сам колико њих се прикључило акцији прикупљања средстава и то нисмо очекивали. Нуде нам помоћ, не само новчану, и ганут сам и позитивно изненађен. За нас је то огромна сума коју не би могли сами да сакупимо и хвала свима који су нас подржали у намери да нашој девојчици пружимо неопходну терапију – наводи Војислав.

А.Ђ.

1619 на 3030

За лечење је потребно три милиона динара и до сада је преко фондације „Буди хуман“ и уз помоћ хуманих људи прикупљено 1,8 милиона динара. Сви који желе да помогну могу да упишу 1619 на број 3030. Цена СМС поруке је 200 динара. Ту су и жиро рачуни динарски: 160-6000001811469-67, девизни: 160-6000001812510 – 48, ИБАН: РС35160600000181251048

ХОДАЊЕ УЗ ПОМОЋ РОБОТА

Уз роботску терапију очекивања су да ће мозак научити шему покрета који до сада није могао да научи. Нађа не може да произведе правилан покрет који би мозак запамтио. Смисао је да део тела који не функционише преузме остатак мишића, нерава и структура. Поред хода важно је да Нађа има бољи баланс како би растеретила кичму и комплетно тело. Како је технологија напредовала сада је то могуће, а на свима нама је да се потрудимо да малој суграђанки испунимо једину жељу.