Пољопривредник из Иђоша Живко Команов обрађује 80 јутара земље. Од ратарских култура узгаја пшеницу, кукуруз и сунцокрет и већ четврту годину заредом усеви су у потпуности подбацили.
-Ову производну годину умногоме су отежали и фазани и дивљач. Под сунцокретом сам имао 17 јутара и убрзо након сетве морао сам да пресејавам део парцела. И дивљач се бори за живот тако да је у потрази за храном страдало семе сунцокрета – сазнајемо од Команова.
Већ први откоси сунцокрета најавили су катастрофалну годину.
-Имали смо од 300 до 700 килограма по јутру. Суша и тропске температуре допринеле су да усев буквално изгори. Пред жетву сам имао великих проблема са птицама. Свако јутро сам одлазио на њиву како би спасао што се спасити може и терао птице. Оно мало семена сунцокрета у главицама оне су појеле у великој мери – наводи наш саговорник.
Кукуруз је такође подбацио. Приноси је било врло мали.
-Ситуација је била таква да на појединим биљкама није било ни чокања. Најгоре је то што је уложено доста новца и труда, а род је такав да не покрива ни основне трошкове – додаје Живко Команов
И са пшеницом и јечмом пољопривредник из Иђоша, такође је имао проблема.
-Сетву сам обавио крајем јануара и почетком фебруара. Ницање није било лоше, међутим недостатак падавина, односно киша која нас је заобилазила до недавно, учиниле су своје – каже Команов.
Увелико тече припрема земљишта свега осталог за предстојећу јесењу сетву. Наш саговорник прецизира да нема могућности да мења производњу.
-Они који се баве пољопривредом сваке године иду у први разред и то је истина. Свака година је за себе, а ја што више белим изгледа да мање памети имам шта радити и како организовати производњу -закључио је Живко Команов.
Производну годину пољопривредници су завршили у минусу. То ће се, сматрају стручњаци, одразити најпре на предстојећу сетву озимих стрнина, а потом и на све остало. Очекивања су да се мање улаже у декларисана семена, као и у минерална ђубрива који су важни инпути у производњи хлебног зрна.
А.Ђ.
