Ponuda poslova u gradu i okolini preko Omladinske zadruge značajno je smanjena, a istovremeno opada i interesovanje mladih i nezaposlenih za ovakvu vrstu angažmana, kaže Žarko Ćirić, direktor „Metalca“, jedine preostale omladinske zadruge u gradu i u okrugu.
– Od početka godine preko ove zadruge angažovano je samo 45 učenika i 17 nezaposlenih. Najčešće obavljaju poslove u kafićima, prodavnicama, na benzinskim pumpama, kao animatori u igraonicama, u prodaji sladoleda, spremanju prostorija, rade fizičke poslove. Reč je o privremenim i povremenim poslovima, sa ugovorima do 120 radnih dana godišnje – kaže Ćirić.
Iako nema članarine niti dodatnih troškova za radnike, Zadruga trenutno ima tek oko 80 osoba na evidenciji, što je deset puta manje nego pre pet godina, dodaje. Do drastične promene došlo je u toku pandemije, kada su, na ovaj način angažovani radnici, prvi ostajali bez posla i retko su se vraćali.
– Najviše interesovanja pokazuju srednjoškolci tokom letnjeg raspusta, koji ne biraju posao, uključujući i maloletnike od 15 godina koji mogu da rade uz saglasnost roditelja i najkasnije do 22 časa. Ipak, zbog ograničene ponude, tek dvadesetak do tridesetoro njih može da bude i angažovano. S druge strane, nezaposleni uglavnom traže stabilnije, duže i bolje plaćene poslove, pa se malo njih odlučuje za angažman preko zadruge. Satnice se kreću od 308 do 400 dinara, što je prihvatljivo za učenike i studente, ali ne i za starije kandidate – napominje direktor Zadruge i dodaje da veliki problem predstavlja i smanjeno interesovanje poslodavaca, posebno većih kompanija.
– Imam utisak da kompanije sa kojima smo nekada sarađivali više ne prepoznaju ovaj, fleksibilan način zapošljavanja. To nije slučaj u okolnim opštinama koje imaju proizvodne programe i zapošljavaju učenike koji su radili praksu kod njih. Oni u toku leta nastavljaju da rade na sličnim, pomoćnim poslovima, a zatim, mnogi od njih, dobijaju i stalan posao. Žao mi je što i u Kikindi nije tako – lokalne kompanije nisu zainteresovane za privremene i povremene poslove. Kada rade učenici i studenti dva puta su manji porezi i doprinosi nego kada se zasniva radni odnos. Službe za ljudske resurse to slabo prepoznaju, više traže iskusnije radnike i sa njima zaključuju dugoročne ugovore, a mi takve i nemamo na evidenciji.
S druge strane, velike trgovinske kompanije mlade angažuju preko zadruga u većim gradovima, u kojima im je i sedište, kao što su Beograd i Novi Sad i koje „pokrivaju“ teritoriju cele Republike.
Rad u poljoprivredi, za koje je uvek, u toku leta, postojalo interesovanje, preko zadruge je gotovo nestao.
– Donošenjem Zakona o sezonskim poslovima, poslodavci u ovoj oblasti sada mogu sami da angažuju radnike ili da to učine preko specijalizovanih agencija, što im je znatno jednostavnije i jeftinije. Zato smo i ovde izgubili mnogo poslova. Veliki broj omladinskih zadruga je zatvoren u gotovo svim gradovima.
Ćirić podseća da je Zadruga osnovana 1990. godine, a da je i pre toga osam godina delovala kao Društvo učenika i studenata.
– Svi zainteresovani mogu da se prijave. Važno je da ih imamo u evidenciji kako bismo mogli da ih ponudimo poslodavcima kada zatraže radnike. Za nezaposlene je posebno značajno što im se rad preko zadruge, ako rade najmanje tri sata dnevno, računa u radni staž – ističe Ćirić.
„Metalac“ trenutno sarađuje sa dvadesetak firmi, uglavnom u oblasti ugostiteljstva i trgovine. Ovde se i dalje pruža mogućnost rada sa redovnim isplatama do 15. u mesecu. Ipak, bez novih prijava i veće podrške lokalnih poslodavaca, opstanak ovog sistema zapošljavanja je pod znakom pitanja.
S. V. O.