Према мајској централној пројекцији очекује се да ће међугодишња инфлација од другог тромесечја опадати, а да ће израженији пад бити у другој половини године, тако да ће крајем године инфлација бити дупло нижа него у марту, када је износила 16,2%, наводи се у мајском извештају о инфлацији који је недавно усвојио Извршни одбор Народне банке Србије (НБС) а чије је представљање у НБС у току.
Из централне банке наводе да ће у смеру ниже инфлације деловати досадашње заоштравање монетарних услова, слабљење ефеката глобалних фактора који су водили раст цена енергената и хране у претходном периоду, успоравање увозне инфлације.
У извештају се истиче да би скоро сви фактори из међународног окружења требало у наредном периоду да утичу на постепено успоравање инфлације.
„Кључне претпоставке опадајуће путање инфлације коју очекујемо јесу кретање цена примарних производа у складу са фјучерсима, као и даље смањење инфлације у свету, пре свега у зони евра“, наводи се у извештају.
Додаје се да су светске цене хране последњих месеци смањене и да се у наредном периоду очекује и знатније смањење.
Када је реч о ценама горива, очекује се да цене нафтних деривата ове године буду главни дезинфлаторни фактор, уколико се светска цена нафте буде кретала у складу са фјучерсима.
Очекује се да допринос цена нафтних деривата у другом тромесечју пређе у негативну зону и да се тамо задржи до краја године.
Када је реч о ценама воћа и поврћа, очекује се да ће се оне са садашњег релативно високог нивоа постепено вратити свом дугорочном тренду, који одговара расту цена непрехрамбених производа и услуга.
Очекује се и тенденција смањења доприноса међугодишњој инфлацији и од непрехрамбене инфлације. Народна банка је задржала пројектовану стопу раста бруто домаћег производа (БДП) за ову годину у распону од 2,0 до 3,0 одсто, колико је очекивано и у фебруару.
Привредни раст ће, наводе, и даље водити домаћа тражња, пре свега приватна потрошња захваљујући расту запослености и зарада, али се очекује и благ позитиван допринос, уместо неутралног, приватних инвестиција. Из централне банке истичу да неизвесност око остварења пројекције инфлације и БДП-а и даље највише потиче од фактора из међународног окружења, односно изгледа за глобални привредни раст, цена енергената и примарних производа на светском тржишту, као и степена заоштравања монетарних политика водећих централних банака и глобалних услова финансирања.
