Свестрана музичка уметница, кантауторка, продуценткиња, историчарка уметности и песникиња Тамара Ристић аутентичан таленат из ког извире препознатљив уметнички израз и креативну музичку филозофију преточила је у свој трећи албум „Електроизворика”. Остаје верна спајању традиције и модерног, изворног и електронског звука. Позната под уметничким именом Кезз на себе је скренула пажњу интригантним сценским наступима, неспорном музикалношћу и искреним емоцијама.
Да је млада суграђанка јединствена појава на домаћој и регионалној музичкој сцени чије ће стваралаштво наставити да буди интересовање публике, било је јасно још од првог сингла „Мома” из 2014. године, који је ушао у најужи избор од три песме на конкурсу „Ворлд мјузик нетворк”. За Кикиндски портал Тамара Кезз говори о својим размишљањима и инспирацији које су је водиле током стварања „Електроизворике”.
– Ово је трећи албум, који је идејно враћање мом иницијалном правцу, али је технички и у форми звучно остварење свега о чему сам донедавно само маштала. Веома јака инспирација су ми били ди-џеј и лајв наступи, на којима сам спонтано убацивала мотиве из традиционалних песама, а реакције људи су ме подстакле да те вибрације пренесем у трајне снимке. „Електроизворика“ је део мог дугорочног пројекта, промовисање наслеђа кроз савремени звук. У овом случају, у питању је балканско музичко наслеђе, које укључује српске, македонске, ромске песме, као и по једну босанску, бугарску и албанску, у синергији са електроником која се простире од експерименталног до клупског звука.
– Тежила сам да младим људима који слушају електронику провучем изворну музику, а и обрнуто – онима који ће песму пустити јер је изворна, да приближим електронику. Због тога је музика минималистичка, без других инструмената осим ритма, синтисајзера, гласа и мелодике. То најбоље описује и сам назив албума, за који знам да неће остати усамљен на нашем поднебљу, јер се полако појављују нови извођачи, који ће развијати овај звук- поделила је са нама уметнички доживљај.
Тамара од пре три године живи у Словенији. О томе шта јој се посебно тамо свиђа, а шта недостаје из родног краја, каже:
– Уживам у природи, волим мир којим Љубљана одише и садржаје који су усмерени ка лакшем одгајању детета. Пре одласка сам десет година живела у Београду, а оданде ми највише недостаје осећај припадности и тренуци када буквално не знаш где би пре кренуо. Из родног Баната привид успореног протока времена, у ком тек сада знам да уживам. И наравно људи, одсвуда, а посебно родитељи којима сам посветила албум.
Иза младе уметнице су бројни концертни и лајв наступи у земљи и иностранству- наступа на фестивалима, у клубовима, галеријама, летњим сценама. Компонује и изводи музику за радио, филм, изложбе, перформансе. Испуњење дечјег сна био је летошњи наступ на Денс арени Егзит фестивала. Прошле године, светлост дана угледала је њена збирка поезије „Свемирске очи”.
За Кикиндски портал открива музичке планове и жеље у Новој 2023. години.
-Да се још усавршим у продукцији и више времена проведем на сцени. Припремамо за објављивање и нову музику за пројекат Тијамара, који имам са сестром. Желим да снимим албум за децу који сам искомпоновала.
