Близанци Мина и Матеја Радивојша завршавају основну школу са дипломама за ђака и спортисту генерације, и са још десет посебних, Доситејевих диплома за постигнуте успехе у појединим областима. У својој, сада већ бившој школи, ОШ „Вук Караџић“, брат и сестра нису се само задовољавали петицама. Редовно су учествовали на такмичењима и са њих се враћали са дипломама и пехарима.
– Такмичила сам се из математике, физике, биологије, хемије, српског језика и књижевности. Посебно сам поносна на трећу награду на државном такмичењу из физике коју и највише волим јер је она за мене као занимљивија математика. Волим да решавам логичке задатке, да проналазим нова решења, јер то могу да замислим и дешава се у стварном животу. Област кретања и гравитације ми је најинтересантнија. За физику ме је заинтересовао тата који је наставник овог предмета, и, уз наставницу Биљану Груловић, помагао ми је у припремама за такмичења. У Регионалном центру за таленте сам се такмичила из биологије, и у томе ми је помагала и старија сестра, Марина, а од следеће школске године волела бих да се такмичим из физике – прича Мина.
Мина је била активна и у Црвеном крсту са којим је учествовала на покрајинском такмичењу из пружања прве помоћи, на којем су победили претходне две године.
– Најлепше ми је било у Петници, прошлог октобра – додаје Мина. – Имали смо предавања по читав дан, упознавали смо се са различитим наукама.
Каже да је у слободно време тренирала пливање, а сада је редовна на тренинзима одбојке. Мина признаје да јој је, 20 минута млађи брат, увек пружао подстицај јер су, како истиче, једно другом позитивна конкуренција.
Матеја је, с друге стране, изузетан био, пре свега, у спорту. Ипак, поред дипломе за спортисту генерације, добитник је и четири Доситејеве награде.
– Прво сам почео да тренирам пливање, са четири године, а затим сам, од седам година започео и са тренинзима фудбала – каже Матеја. – За школу сам се такмичио у фудбалу, одбојци, кошарци, пливању и атлетици. Пет пута сам учествовао на државном такмичењу из пливања и поносан сам на освојено четврто место.
Као и његова сестра, такмичио се и из физике и математике и из техничког образовања, и постизао значајне успехе. У такмичењу из саобраћаја његова екипа је победила на општинском и окружном такмичењу. Такође, надметао се са екипом Црвеном крста. Ипак, највише воли спорт, тачније фудбал, и управо у овом спорту би волео да се задржи. Сада је у кадетима ОФК „Кикинде“ и, каже, волео би да се и убудуће, за школу, такмичи у пливању и кошарци.
– Више ја подстичем Мину, али је она, заправо, наша покретачка снага – признаје Матеја.
Обоје су, за даље школовање, изабрали природни смер у Гимназији. Што се тиче избора факултета, Мина размишља о медицини и Грађевинском факултету, а Матеја се двоуми између архитектуре и медицине.
За овај изузетан двојац, који је учинио поносним, не само своје родитеље, Оливеру и Жељка, као и учитељицу Милку Колдан Шевић и разредног старешину, Драгану Вукашиновић, захваљујући њиховој жељи за учењем, труду и енергији коју улажу у ваннаставне активности, сигурно ће се још чути.
И најважније – ови ђаци, паметни и вредни, израстају у успешне, лепо васпитане и добре људе, и заслужили су сваку срећу у свему новом што започну док корачају ка својим циљевима.
С. В. О.
