На Националном сабору народног стваралаштва „Златне руке“ одржаном у Сокобањи суграђанка Смиљка Булатовић добила је прву награду за старе занате. Једина је предузетница нашој земљи која има регистровану радионицу за труковање и вез  ускоро ће обележити десетогодишњицу рада.

-Први пут сам учествовала на овој манифестацији и драго ми је што је препознат мој труд да сачувам овај стари занат од заборава. Награда је права промоција труковања јер је мој циљ да што више везиља научи овај поступак. Уједно, она је круна деценије рада.

Да би се извезао мотив потребно је да се на тканину нанесе цртеж по којем треба да се везе и то је труковање.

-Посао захтева јако пуно труда и времена. На жалост, на тржишту нема потражње, тако да нема профита од труковања. И поред тога, трудим се да овај стари занат промовишем где год то могу. Имам план баш као у многим туристичким градовима, а ради се о понуди да се посети продавница старих заната, то бих јако волела да се на тај начин представим туристима из целог света – навела је наша саговорница.

Осим труковања, ради и вез. Како истиче за једну кошуљу или пешкир потребно је 150 сати рада. Захваљујући баки и мајци Смиљка има велику колекцију веома старих мустри за вез по писму, односно за труковање. Она објашњава да се везови деле на вез по броју и писму. Вез по броју се ради на тканини која има јако изражене линије и потке, па се броје нити и тако се стварају шаре, док је вез по писму у ствари вез по цртежу који је пренет на платно.

А.Ђ.