У ослобођеним крајевима Војводине након Другог светског рата, одржавали су се митинзи, па је тако масовни збор у Великој Кикинди уследио 22. октобра 1944. године. Испред Градске куће окупило се више хиљада Кикинђана. Слушали су о народноослободилачкој борби и са великим одушевљењем поздравили говорника, члана Националног комитета ослобођења Југославије, генерала Ивана Милутиновића.
Баш овог истакнутог револуционара и комунисту, месец дана раније, Тито је повео у Москву. Хитлеров пораз тада је био већ известан, а Црвена армија у Румунији надомак границе Србије. Циљ дипломатске мисије био је да се ускладе акције НОВЈ И Црвене армије. У Москви је Иван Милутиновић одликован Орденом Кутузова првог степена.
Након повратка у Југославију задржао се неколико дана у тек ослобођеном Банату. Збор је у Петровграду (Зрењанину) одржан 20.октобра, а два дана касније у Кикинди.
На збору у центру Кикинде, окупљеним грађанима, генерал Милутиновић говорио је о успесима и тешкоћама народноослободилачке борбе, споразуму Тито-Шубашић, опоравку привреде и коначном ослобођењу земље.
По повратку из Баната, догодила се трагедија. Надомак Београда, 23. октобра 1944, генерал Иван Милутиновић је погинуо. Приликом преласка Дунава, шлеп је наишао на немачку мину која је експлодирала. Тако је, на тек ослобођеној територији, човек који је преживео Неретву и Сутјеску, страхоте Билеће, Митровице и Лепоглаве и две деценије био на ивици живота, погинуо у 43.години.
За народног хероја проглашен је у јулу 1945. године. Сахрањен је у Гробници народних хероја на Калемегдану.