U Srbiji je, kako navode sa portala „Srpski ugao“, duboko ukorenjena zabluda da domaći sistem ne funkcioniše, dok se zapadni sistemi često doživljavaju kao ideal savršenstva. Požar u noćnom klubu u Kran-Montani, koji se dogodio u novogodišnjoj noći, pokazao je, prema oceni redakcije tog portala, i drugu stranu te slike.
Kako ističu sa portala „Srpski ugao“, Švajcarska je već pri prvom ozbiljnijem udaru pokazala svoje limite. Redakcija tog portala, prateći izveštavanje švajcarskih medija, uočila je da su se već dan nakon tragedije izdvojila dva ključna problema – gde smestiti i kako zbrinuti veliki broj povređenih, kao i pitanje troškova lečenja.
Požar je iza sebe ostavio ljude sa teškim opekotinama i trovanjem dimom, kojima je bila neophodna hitna hospitalizacija i transport u specijalizovane centre. Prema pisanju „Srpskog ugla“, Švajcarska nije imala dovoljne kapacitete da najteže povređene zbrine u centrima za opekotine u Cirihu i Lozani. Lekari iz bolnica u kantonu Vale u medijskim nastupima naveli su da nisu bili dovoljno pripremljeni za ovakvu vrstu povreda, jer se sa njima retko susreću. Dodatni problem bio je i nedostatak stručnih timova tokom praznične noći, budući da su mnogi bili na godišnjim odmorima ili prazničnim odsustvima.
Kako dalje navode sa portala „Srpski ugao“, Švajcarska je u tim trenucima bila prinuđena da prihvati pomoć drugih država, a najteže povređeni hitno su prebacivani u Italiju, Francusku, Austriju i Nemačku.
Redakcija portala „Srpski ugao“ pratila je događaje iz minuta u minut, očekujući da u fokus javnosti dođu odgovornost vlasnika kluba, propusti kantonalnih vlasti i reakcije evropskih zvaničnika. Umesto toga, kako ističu, pojedini mediji su pažnju usmerili na finansijsku stranu tragedije.
Tako je portal „NZZ“ otvorio temu pod naslovom „Opekotine su strašne povrede i veoma skupe. Ko plaća lečenje?“, u kojoj se, prema oceni „Srpskog ugla“, bez zadrške postavlja pitanje ko će snositi troškove lečenja, koji po pacijentu mogu dostići i do 100.000 švajcarskih franaka, uz naglašavanje da je većina povređenih švajcarskih državljana.
U tekstu se dalje navodi da se u domaćoj javnosti često bez rezerve napada sopstvena država, uz tvrdnje da „deca leče putem SMS poruka“ i da sistem ne funkcioniše. Kako podseća „Srpski ugao“, Srbija je među retkim državama u kojima Republički fond za zdravstveno osiguranje pokriva zdravstvenu zaštitu za sve građane, dok se SMS akcije koriste isključivo za izuzetno retke i najskuplje terapije.
Prema navodima tog portala, Srbija je poslednjih godina značajno unapredila kapacitete za lečenje retkih bolesti, ali i za zbrinjavanje teških povreda, uključujući i opekotine. Ističe se da Klinika za plastičnu hirurgiju i opekotine VMA u Beogradu raspolaže sa 26 specijalizovanih postelja, kao i da su domaći lekari stekli značajno iskustvo u lečenju opekotina tokom NATO agresije 1999. godine.
Nasuprot tome, kako navodi „Srpski ugao“, Švajcarska u svojim specijalizovanim centrima u Cirihu i Lozani može da zbrine ukupno oko 15 najteže povređenih pacijenata i nema mogućnost da takve povrede stabilizuje u manjim sredinama.
U zaključku, redakcija portala „Srpski ugao“ ocenjuje da bi, ukoliko bi se ovakva nesreća dogodila u Srbiji, kritike „uzornog zapada“ bile nemilosrdne, iako Srbija, kako navode, u kriznim situacijama pokazuje spremnost, solidarnost i sposobnost da pomogne i svojim građanima i drugim državama.