Празник рада обележава се 1. маја у знак сећања на овај датум 1886. године када су стотине хиљада америчких радника изашли на улице Чикага да би захтевали осмочасовно радно време.

Прва два дана протеста протекла су мирно, међутим, трећег маја полиција је убила четири члана синдиката, а повређених је било много. Група анархиста, предвођена Августом Спајсом и Албертом Парсонсом, позвала је раднике да се наоружају и заказала, за следећи дан, демонстрације на Тргу Хејмаркет.

Овога пута дошло је само око три хиљаде демонстраната. Пред крај преотеста, под неразјашњеним околностима, неко је бацио бомбу (верује се да је то био полицијски агент, провокатор) која је убила седам радника и ранила 67 полицајаца.

Градске и државне власти ухапсиле су осам анархиста, оптужиле их за убиство и осудиле на смрт. Четворица, укључујући Парсонса и Спајса, погубљени су 11. новембра 1887. године.

Сви осуђени заговарали су оружану борбу и насиље као револуционарне методе, али нису пронађени и докази да је ико од њих бацио бомбу. Док је Парсонова погребна поворка пролазила градом, 250.000 људи постројило се дуж улица Чикага како би изразили своју посрамљеност овим великим судским промашајем и своју солидарност са неправедно погубљеним радницима.

На Првом конгресу Друге интернационале, две године касније, 1889. године, одлучено је да је Први мај заједнички празник свих земаља, на којима радничка класа треба да манифестује јединство својих захтева и своју класну солидарност.

У читавом свету тај дан се до данас обележава у спомен мученицима са трга Хејмаркет. Празник је, у нашој земљи, први пут обележен 1893. године великим протестним скуповима у Београду.