Усвајање новог Статута Кошаркашког савеза Србије 24.11. ове године изазвало је бес, незадовољство, али и немоћ код председника КСС, Небојше Човића, који је у тренутку када је осетио да губи моћ и да ствари више не држи у својим рукама, прибегао до сада невиђеном потезу – тужио је сам себе?!
Да нам се, као што наш народ каже, јуче нешто десило, не бисмо знали на шта је све спреман човек који не прихвата вољу већине и који жели сачувати позицију по сваку цену. Посредством родбинских и других изузетно блиских односа, Човић је руком члана Председништва Кошаркашког савеза Београда и Надзорног одбора КСС Зорана Тошковића и делегата у Скупштини КСС Росе Ристић, тужио КСС и председника КСС, тачније себе као законског заступника, тражећи утврђивање ништавности Одлуке о усвајању Статута КСС, на седници Скупштини којој се исти нису појавили.
Не би то било чудно, сви имају право на своје мишљење и конструктиван дијалог и размена мишљења увек су пожељни и добродошли.
Али, поменути двојац, који је поднео тужбу Првом основном суду у Београду је приватно у блиским, чак и родбинским односима са Човићем. Тошковић је, вреди напоменути, пријатељ председнику КСС, с обзиром да је његова кћерка удата за Човићевог сина.
Са друге стране, Ристићева је у кошаркашком свету, кроз Црвену звезду кренула да се пробија управо са доласком Човића у клуб. Случајност или не, бар када је у питању дотични је немогућа, као ни “оквир” да су баш њему блиски људи “ударили” непосредно на њега.
Породичне везе и потези које вуче преко њих одавно су његова специјалност, али користећи се снајкама, зетовима, нећацима у борби за очување фотеље је мало је рећи – превише. А родбина, као родбина. Увек осетљива и емпатична према својима, жељно ишчекујући поделу слављеничке торте и своје парче као следовање за послушност.
Као што је тужио сам себе, не треба заборавити ни да се, лобирајући делегате пре одржавања ванредне седнице Скупштине, Човић чак и дописивао маиловима сам са собом и то преко Регионалног КС Западне Србије. Иста та два делегата, са којима се дописивао и водио даноноћне приватне разговоре, нису се појавила у Сазоновој 24.новембра у 17.00 часова.
Као ни председник, који је истог дана када се доносио нови Статут, чији процес усвајања није могао малверзацијама да заустави, заказао отворени тренинг репрезентације, а све како би одвукао медијску пажњу и тај тренутак посвећен националној светињи (читај кошаркашкој репрезентацији) искористио да прича о томе како Статут не прихвата.
Ево, чак и то да му се опрости, као и гостовања по телевизијама на којима може да одговара на питања која сам себи унапред напише, али да је бар признао да све ово ради једино и искључиво из разлога што му нови Статут одузима ноћ и што му не допушта да влада аутократски и застрашивањем.
Сујета је, ипак, тешка бољка. Мало је вероватно да би већу морбидност изрежирао Алмодовар, акцију Спилберг, а хорор Хичкок. Све је то ипак успео Човић, не мирећи се са одлуком да је надгласан и да ће, ступањем на снагу новог Статута, свака његова одлука бити строго исконтролисана и да нема више – његова је последња.
Последња је воља Скупштине и биће, јер тако каже Устав Републике Србије и закон о спорту. И поред одлуке Првог основног суда којим се на тужбу горепоменутих Човићевић пиуна, одређује привремена мера стављања ван снаге Одлуке о усвајању новог Статута КСС од 24.новембра. Такође, привремено се забрањује упис новог Статута у АПР и налаже се да се исти хитно скине са званичног сајта КСС, чак и путем извршитеља.
У овом или оном случају, Статут ће ступити на снагу у неком тренутку, јер је закон недвосмислен, а већина одавно у интересу кошарке на супротној страни од Човића. До тада, на званичном сајту КСС очекујемо неки нови рецепт из кухиње председника, овога пута не у пренесеном значењу. Јер, само то је још остало да се прочита на wеб страници на којој бисмо требали и морали да пратимо збивања у српској кошарци, а не у кући једног човека.
Извор: НС уживо/ sport.org.rs