Luka Panić (20) jedan je od najperspektivnijih sportista Kikinde. Da će po lepom pamtiti 2024. godinu govore nagrade i priznanja koja je osvojio. Proglašen je, najpre 2023. godine, za najperspektivnijeg, a prošle za najboljeg sportistu godine u organizaciji Sportskog saveza, a svega nekoliko dana kasnije pripala mu je i nagrada Grada Kikinde za doprinos razvoju sporta. Malo je nedostajalo i da osvoji priznanje za najboljeg pojedinca Super B lige u organizaciji Rukometnog žurnala. A kako je sve počelo.

-Sa roditeljima i bratom živeo sam u Banatskom Velikom Selu. Kao i u svakoj mesnoj zajednici postoji samo fudbalski klub i moje bavljenje sportom započeo sam u „Kozari“. Rukomet sam uvek pratio, posebno što su moje tetke Marija i Jelena Agbaba, u ovom sportu branile boje reprezentacije. Rešio sam pre sedam godina, da treniram rukomet u „Kikindi Grindeks“, gde se i danas nalazim. Tetke su mi velika podrška i ugledam se na njih – otkrio nam je Luka.

Prvi trener bio mu je Stanimir Komarek, koji je doprineo da Panić zavoli ovaj sport. Talenat je brzo uočen od strane uprave kluba i Luka nije dugo čekao da postane prvotimac.

– Ljubav, ali i naporni treninzi i rad, doveli su do toga da postanem deo juniorske reprezentacije Srbije sa kojom sam učestvovao na Evropskom prvenstvu u Sloveniji. Ove godine očekuje nas Svetsko prvenstvo na kom se nadamo što boljem plasmanu. Tri puta, kao pivotmen u timu „Kikinde Grindeks“, osvojili smo Kup Vojvodine – navodi naš sagovornik.

Rukomet opisuje kao dinamičan i težak sport.

-Mora puno da se trenira, ne samo sa loptom i na terenu, nego i u teretani. Radim dosta na tehnici, a zajedno sa saigračima, izdvajam dosta vremena na video analize protivničkih timova. Tu posebno obratim pažnju na način igre onih rukometaša koje čuvam na utakmicama, kakve finte imaju, kako šutiraju. Mnogo je faktora koji utiču na to ko će pobediti, posebno ukoliko su timovi izjednačeni u znanju i snazi – ističe Luka Panić.

Luka je završio Osnovnu školu „Slavko Rodić“ u Banatskom Velikom Selu, nakon čega se sa porodicom preselio u Kikindu:

-Želim da se zahvalim ocu, majci i bratu Milanu koji su, da bih ja mogao da treniram i dva puta dnevno. A nije bilo njihove požrtvovanosti, verujem da ne bih ima ovoliko uspeha.

Završio je i Tehničku školu „Mihajlo Pupin“, smer upravljanje CNC mašinama gde je bio proglašen za sportistu generaciju.

-Fokusirao sam se na sport. Pre podne sam u teretani i imam šuterske treninge, a poslepodne ekipno treniram. Tokom jutra radim do 1,5 sat, a uveče do dva sata – napominje Luka.
Perspektivni sportista, kaže, da nije još ostvario zacrtane ciljeve.
-Plan našeg rukometnog tima je da se vrati u najelitniji rang takmičenja Super ligu. Uveren sam da ćemo uspeti jer imamo i znanje i kvalitet. Nakon toga, moj lični cilj je da zaigram negde u inostranstvu, da budem sa vrhunskim rukometašima, da budem deo Lige šampiona – precizira Panić.

Škola je, veli važna, te će sigurno nastaviti obrazovanje u sferi sporta. I mlađi brat Milan, takođe je rukometaš i igra u prvom timu kikindskog kluba. Trenutno se nalazi na pripremama sa pionirskom reprezentacijom u Kragujevac.

-Dobar je, radi, trenira, bori se. Puno mu pomažem, tu sam da budem za njega. Ponekad nije raspoložen da ide na trening i tada prevagne moje ubeđivanje – sa osmeh napominje Luka Panić.
Ugovor sa „Kikindom Grindeks“ važi mu do kraja sezone i ukoliko uđe u viši rang takmičenja ugovor će mu važiti još godinu dana. Optimista je i uveren je da će upravo tim iz našeg grada ponovo zaigrati rame u rame sa Crvenom zvezdom, Partizanom, Metaloplastikom, Pančevom…

Na samom kraju razgovora Panić je zaključio da se je Banatsko Veliko Selo selo rukometa. Tu su sestre Agbabe, braća Panić, sestre Čubrilo Ana, Nina, Nikolina i Sandra, i sve su uspešne rukometašice, Nevena Bjelić.

PRATE GA SKAUTI

Menadžeri prate utakmice i javljaju se.
-Javilo se dosta ljudi, naročito posle utakmice sa „Vojvodinom“. Ima poziva i shvatam da sam sve bliže svom cilju. Međutim fokus mi je na ostatak prvenstva u „Kikindi Grindeks“, ne žurim nigde i uveren sam da će sve doći na svoje mesto – saznajemo od Luke.

PODRŠKA NAVIJAČA

Malo je nedostajalo da postane najbolji pojedinac Super B lige.
-Vrlo malo glasova delilo me je i od ove titule. Tek tada sam uvideo koliko, prvenstveno mojih sugrađana, gledalaca koji redovno dolaze na naše utakmice, ali i kolega, me zna i pruža mi podršku. To mi je podstrek da ne odustajem, da dam sve od sebe kako bih bio još bolji rukometaš – rekao je naš sagovornik.

A.Đ.